Page 103 - Zbornik 39
P. 103

39/2016       ИСТОРИЈАТ  ПУТНЕ  МРЕЖЕ НА ТЕРИТОРИЈИ..               103

                     Топоними стража и стражиште помињу се у вези са путевима и свакако
               су у вези са њиховим чувањем. У периоду турске владавине јављају се дербенџијска
               села тј. села која дају стражу за чување опасних деоница путева, посебно кланаца.
               Та села су била одговорна за безбедност саобраћаја, а као накнаду за тај посао
               била су ослобођена одређених пореза. То најбоље илуструју подаци из турског
               пописа уписани поред села Брњице, које је било дербенд: „Житељи наведеног
               села чувају страшив и опасан кланац звани Барче. Све дотле док не буде штета
               по имовину чију било или безбедност по животе. У накнаду за ту њихову службу
               нека се изузму од аваризи диваније, текјалифи шерифије, као и нових текјалифа
               који стоје у вези са санџакбегом. Тако гласи моја царска одлука која им је дата.” 71
                     Као дербенд је уписано и село Лопиже, које је носило и назив Чајковић
               и чувало кланац реке Увац: „Становници споменутог села чувају дербенд и
               плаћају филурију, а у замјену за ову службу ослобођени су од аваризи диваније,
               текалифи орфије и обавеза према санџакбегу. Будући да то није било уписано
               у старом дефтеру, на основу изложеног, уписано је у овај нови дефтер“.
                                                                                 72
                     Становници  села  Крстац  код  Сјенице  су  у  16.  веку  добили  наредбу
               да због Вапе и Увца, река које често плаве, „путници и пролазници имају
               велике  потешкоће,  па  је  на  споменутим  ријекама  подигнут  мост,  те  су
               становници споменутог села задужени да га поправљају кад затреба. Пошто је
               новопазарски кадија сагледао њихове дажбине, написао је представку да они,
               у замјену за ову службу, буду ослобођени од рада за војводу, од черахорлука и
               других намета. Потом је издата царска наредба од 20. шевала 998. године да су
               ти становници, након што су прихватили обавезу о поправљању и одржавању
               споменутог моста, ослобођени од рада за војводу, од черахорлука и других
               намета, па је тако заведено и у новом дефтеру.“ 73
                     Становници села Кладнице су упутили жалбу Високој Порти да као
               филурџије не треба да плаћају друге порезе, те им је услед грешке у попису
               „издата царска наредба да су ослобођени од аваризи диваније и черахорлука
               и каракулука за санџакбега, с тим да се они обавезују да подигну мост на
               ријеци која протиче покрај њиховог села и да га поправљају и одржавају“. 74
                     На другој страни, село Брђани на обронцима Рогозне је имало проблема
               са одржавањем пута. У попису од 1604. године село је дербенџијско и доста
               велико тако да се дели на више махала у којима је велики број хришћанских
               баштиника. У попису је забележено: „Споменута села Брђани и Бошковићи.
               Када надође ријека Брчка, она поплави (подручје) испод кланца Ковачево и
               оштети јавни пут који води према Босни и Херцеговини у дужини од 7.333
               лаката,  па  становници  који  овуда  пролазе  велику  муку  муче.  Осим  што
               муслимани са своје стране чине све, као и становништво околних села које


               71   Мушовић, Сјеничка нахија у ХVI веку, НПЗ 4/1980, 47. 273.
               72   S. Buzov, нав. дело, 268.
               73   Исто, 268
               74   Исто, 317-318.
   98   99   100   101   102   103   104   105   106   107   108