Page 108 - Zbornik 39

108 Драгица Премовић Алексић 39/2016

Барон Ерентал, аустроугарски министар спољних послова, изавио је да изградња
железнице преко Новог Пазара представља „најкраћи пут из централне Европе
за Египат и Индију” и да би железница кроз Санџак била дуга 150 км и била
наставак босанске железнице која би од Увца додиривала „аустроугарске војне
гарнизоне на Лиму, у Прибоју и у Пријепољу и преко Сјенице и Новог Пазара
ишла би до Митровице.“ Деоница од Сарајева до Увца завршена до 1906.
96
године, а следеће године је од турског султана тражена дозвола за трасирање
деонице од Увца до Митровице, што је султан у јануару 1908. године својим
ирадом и одобрио. Требало је да пруга од Увца дође до Пријепоља, одатле „до
97
Сјенице тунелом дугим 3 км испод Јадовника, а затим тунелом од Сјенице до
реке Људске и даље до Новог Пазара и преко Рогозне до Косовске Митровице“.
98
Међутим, новопазарска железница никада није изграђена.
Нова ера у развоју саобраћаја и изградњи путева почиње крајем 19. века,
а условљена је појавом аутомобила као превозног средства. Први аутомобил је
у Црну Гору стигао 1903, а у Београд 1905. године. Аутомобилски саобраћај,
са свим својим преимућствима, условљава изградњу нових, савремених
путева. Ради економског просперитета, изградња савремене путне мреже
постала је основна брига многих земаља.
Нови темпо изградње путева у периоду између два светска рата условио
је доношење низа прописа из ове области. Донети су закони о рангирању
путева, уредба о надзорницима и путарима, норме за путеве, општи и посебни
услови за грађење путева и мостова, технички прописи, упутства за коловозне
засторе, израђени катастри путева и мостова.
Путна привреда је у овом периоду била оријентисана на изградњу
макадамских путева. Код нас се после Првог светског рата у изградњу
путне мреже кренуло скромно, према могућностима и потребама. Тако су
1913. и 1914. године изграђени колски путеви од Рашке до Новог Пазара
и Сопоћана, затим до села Пожеге и преко Дуге Пољане до Сјенице. Тада
су поправљени путеви од Новог Пазара до Врановине као и од Рашке до
села Трнаве и преко Рогозне за Бањску и Митровицу. Пут преко Рогозне је
напуштен 1930. године, када је пуштен у саобраћај железнички пут Краљево–
Рашка–Митровица. После Првог светског рата престао је да се користи пут
преко Рогозне до Бањске, али је изграђен нови пут од ушћа Људске реке
долином Рашке и преко Црквина за Тутин и даље за Беране.
99
Државне власти су 1923. године донеле Правилник о употреби
народне снаге за оправку јавних сувоземних путева. У складу са одредбама

96 М. Ф. Петровић, Рашка област у југословенској држави 1918–1941, Стање и проблеми,
Архив, часопис Архива Србије и Црне Горе, 1–2, 2007, 94.
97 С. Јоановић, Новопазарски санџак 1878-1900, III поглавље, Народноекономски односи
у Новопазарском санџаку и његов трговинскополитички значај за Аустро-угарску, НПЗ
9/1985, 141-146.
98 А.Д. Нови Пазар пут, 54.
99 П. Ж. Петровић, нав. дело, 58.