Page 106 - Zbornik 39

106 Драгица Премовић Алексић 39/2016

Поред ханова, постојале су и мензулане. То су биле поштанске станице
које су посредовале у преносу писама, докумената и новца. У њима су
у приправности држани и коњи за татаре, тј. поштаре. Мензулане су биле
најбројније на Цариградском путу, док о њиховом постојању на нашој
територији нема много података.
Oд oснивањa Кнежевине Србије до Другог светског рата траје ново
поглавље у развоју путне мреже како у Србији, тако и на нашем подручју.
По наредби кнеза Милоша, одмах после Другог српског устанка почињу
први радови на поправци, „крчењу” и „равнању” путева. Већ 1834. године
обновљен је стари пут који је од Рашке преко Голије водио за Ивањицу и
Чачак. Исте године, после успостављања српско-турске границе, Турци су
изградили пут Нови Пазар–Супње. 86
Средином 19. века извршена је подела путева на државне, окружне и
среске. Државних путева је било у дужини од свега 750 километара. Када је
1860. године Феликс Каниц прошао долином Ибра неизграђеним путем од
Краљева до Рашке, написао је: „Стеновите стране су већином стрме, а пошто
нису компактне и чврсте, стално се одлаже изградња планираног пута који
треба да побољша везу новопазарског краја са средњеморавским басеном.
Његово трасирање почео је мој пратилац Клинар тек 1875, а 1881. године
је с инжењерима Вујићем, Киком и Цветковићем приступио градњи, која је
трајала пет година и коштала – не рачунајући кулук – 1.177,580 динара. Пут
се, осим једне кратке деонице, држи леве обале реке, а његова изградња је
изискивала многобројна и тешка минирања.” 87
У лето 1836. године сви путеви у Србији су били затворени услед
опасности од колере. Могло се проћи само преко тзв. карантина, какав је
основан и на ушћу Рашке у Ибар. Одлука о његовој изградњи донета је 10.
јуна 1839. године, а исти је званично почео да ради 1. априла 1846. године.
88
Пут Краљево–Рашка је завршен 1885. године. Био је то макадамски пут и
једини такве врсте на овој територији. На свим осталим путевима једва се
могло саобраћати запрегама које су вукли коњи, волови или биволице. На
сеоским подручјима доминирали су уски, кривудави путељци и стазе којима
су се с муком пробијали чак и кириџијски коњи. У неким селима су и лети
коришћене дрвене саонице које су вукли волови.
Солиднија градња путева, уз примену техничких прописа и под надзором
инжењера, почиње средином 19. века. Основана је Управа грађевина, а 1862.
године и Министарство грађевина. Први закон о јавним друмовима као и
прописи о грађењу и одржавању путева још више су допринели развоју путне
мреже. У распису Министарства грађевина од 30. марта 1866. године стоји и
следеће: „Да се сви државни друмови каменом патошу и шљунком насипају

86 А.Д. Нови Пазар пут, 45 година постојања, (монографија), Нови Пазар, 2007, 51.
87 Ф. Каниц, нав. дело, 20-21.
88 А.Д. Нови Пазар пут, 51-52.