Page 107 - Zbornik 39

39/2016 ИСТОРИЈАТ ПУТНЕ МРЕЖЕ НА ТЕРИТОРИЈИ.. 107

на три фата (5,7 м) у ширину.“ Законом из 1910. године извршена је нова
подела путева на државне, окружне и општинске. За одржавање државних и
окружних путева прописано је да се путари постављају на 10, а надзорници
на 60 до 100 километара. Пут је сматран јавним добром и у свако доба је
морао бити способан за саобраћај. 89
Окупација Босне и Херцеговине је деловала крајње неповољно на Нови
Пазар. Скоро све везе са Сарајевом су прекинуте, а трговина од које се живело
потпуно је престала. Турска је 1869. године усвојила пројекат о изградњи
санџачко-босанске пруге која би ишла од Цариграда преко Једрена, Скопља,
Приштине и Новог Пазара за Сарајево и даље за Аустроугарску и чак склопила
уговор са бечком компанијом Барона Хирша. О изградњи железнице, и
90
уопште о значају Новог Пазара у то време, говори и Шарл Иријарт у свом
путопису: „Успут треба напоменути да је та новопазарска равница која
повезује покрајине Румелију и Босну, стратегијски кључ овога дијела Турске;
зато ће Нови Пазар играти тако велику улогу у устанку 1875. и 1876. године и
у садашњем рату између Турака и Срба. Турска влада је, уосталом, хтјела да од
тог места направи главни чвор железничке мреже на сјеверозападу царевине.”
Након интервенције Србије, изградња железнице је пропала, а прихваћена је
моравско-вардарска варијанта железничког саобраћаја. 91
Гроф Андраши је после Санстефанског уговора тражио од Русије да
Аустроугарској призна, поред анексије Босне и Херцеговине, и анексију
Новопазарског санџака и проширење аустроугарске интересне сфере на
цео западни део Балкана са Солуном. Цела та територија би била повезана
железницом коју би контролисала Монархија. 92
У циљу одржавања нових политичких односа као и слободе и
сигурности саобраћајних путева, по члану 25. Берлинског уговора од 13. јула
1878. године, Аустроугарска је добила право да у Новопазарском санџаку
држи гарнизоне и поседује војне и трговачке путеве. 93
У то време је Новопазарски санџак лишен саобраћајних могућности и
путева које би морао имати с обзиром на његову неоспорну важност током
историје. Било је неколико аутомобилских путева између појединих паланки,
коњских каравана, козјих и пешачких стаза, али железнице није било.
У Бечу је новембра 1900. године објављен почетак изградње железнице
од Сарајева до границе са Санџаком. Изградња деонице железничке пруге од
94
Сарајева до Увца је отпочела 1902. године, а већ 1906. године је пуштена у рад.
95
89 Исто, 52-53.
90 Dž. Juzbašić, Bosna i Hercegovina u austrougarskoj politici gradnje željeznica prema Istoku,
Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja, knjiga 42, Sarajevo, 2013, 165-167.
91 Šarl Irijart, Bosna i Hercegovina – putopis iz vremena ustanka 1875-1876, Sarajevo, 1981, 9.
92 Dž. Juzbašić, nav. delo, 168.
93 Исто, 169.
94 Š. Irijart, nav. delo, 9.
95 Исто, 181.