Page 99 - Zbornik 39

39/2016 ИСТОРИЈАТ ПУТНЕ МРЕЖЕ НА ТЕРИТОРИЈИ.. 99

Саставни део путне мреже били су и мостови. По веровању, највећи
севап (добро дело) је сазидати мост, а највећи грех дирнути у њега. Најстарији
познати мост на овој територији је римски мост на Ибру, у Сочаници. Његови
остаци су били видљиви до почетка 20. века. Иначе, средњовековни мостови
су били сводасти. Једини такав мост на нашој територији, о коме има података,
јесте камени мост на Увцу код Жвала, засеока села Урсула. Мост је био зидан
од камена, имао је три лука, од којих је највећи обухватао корито реке и био
висине 40 метара. Мањи лукови су били ван тока реке, обухватајући зараван
до стрмих обала са леве стране реке. Током устанка 1875. године порушени су
споредни лукови, који нису обнављани, а поводњем из 1896. године поменута
два лука су срушена до краја. Између два светска рата сељаци су рушили
55
мост и одвлачили камен за прављење воденице. Иако оштећен, мост је служио
за прелажење преко реке, а на њега се пело преко дрвених мердевина. Није
имао ограду, био је одозго калдрмисан, али је калдрма била оштећена. Мост
56
код Жвала је, као и остали мостови са сводом, на косинама успона имао
камене степенице које су олакшавале прелазак преко моста и људима и
животињама. Степенасто ублажен нагиб омогућавао је коњима и мазгама,
нарочито под теретом, да се копитама јаче ослањају и безбедније крећу. 57

Није познато ко је и када градио мост, али је сигурно постојао у првој
половини 16. века. Наиме, 18. јануара 1531. године аустроугарско посланство
краља Фердинанада I је на повратку из Цариграда „прешло Увац преко моста
у Жвалама“. На мосту су се, на врху левог стуба великог лука, налазила
58
два крста – по један на обе стране моста. Били су рељефни и исклесани на

55 Ј. Вучковић, Каравански и трговачки путеви, ханови и трговина стоком на Сјеничко-
пештерској висоравни, НПЗ 24, Нови Пазар, 2000, 101.
56 Д. Премовић-Алексић, Археолошка карта, 543-544.
57 Г. Шкриванић, нав. дело, 21.
58 I. Bojanovski, нав. дело, 144.