Page 105 - Zbornik 39
P. 105

39/2016       ИСТОРИЈАТ  ПУТНЕ  МРЕЖЕ НА ТЕРИТОРИЈИ..               105

                     Говорећи  о  преноћиштима  на  путу  од  Новог  Пазара  до  Вишеграда,
               један  руски  путописац  је  поменуо  и  хан  у  Сугубинама.  У  овом  селу  се,
               на  потесу  Ханишта,  поред  самог  пута,  налазе  остаци  два  објекта,  за  које
               мештани кажу да припадају остацима ханова. На левој обали потока остаци
               хана имају димензије 29 х 11 метара, а на десној обали димензије 32,5 х12,5
               метара. Већи хан је археолошки сондиран и, на основу нађеног материјала,
               може се рећи да припада периоду од 17. до 18. века.  Ханови су се налазили
                                                                80
               на траси Босанског пута, који је из Сарајева преко Нове Вароши водио ка
               Новом Пазару и даље на исток.
                                            81
                     И француски путописац Лефевр, један од секретара де Сансија, француског
               посланика у Турској, између осталог, оставио је записе и о преноћиштима у којима
               су боравили. Наиме, посланство је од 9. до 23. августа 1611. године путовало
               Дубровачким  друмом  од  Дубровника  до  Прокупља.  Из  правца  Пријепоља
               дошли су до Аљиновића, а затим до Сјеничког поља које је „пространо неких
               шест миља.” Плашећи се разбојника, путници нису ноћили у каравансарају који
               се налазио близу данашњег села Кијевци, већ на ливади. Сутрадан су прошли
               долином реке Људске, ручали у каравансарају у Рогатцу, који је био  изграђен од
               камена и покривен ћерамидом.  Вероватно се ради о каравансарају или хану у
                                           82
               подножју Кулине у Рогатцу, месту које се данас зове Чифт ханови.
                     На траси Дубровачког пута налазио се и хан у Јаначком Пољу, затим
               Ћилерџића хан у Осаоници, хан у Сувој Ћуприји, Хан Сабориште у Трнави,
               Хан  Рогозна  на  Карвасалији,  као  и  ханови  Црвени,  Грижани  и  Кадијача.
               Евлија Челеби је у самом Новом Пазару 1660. године забележио   Франачки,
               Сарајевски,  Ужички,  Чорбаџијин,  Муртез-агин  и  шејх-Ибрахим-ефендијин
               хан.  Од свих наведених, очуван је једино хан у данашњем центру Новог
                   83
               Пазара, познат под именом Амир-агин хан.
                     Шездесетих година 19. века Турци су на Рогозни преправљали и изградили
               нови крак пута од Карвасалије до Бањске, који је ишао источније од старог пута.
               Поред новог пута изградили су и ханове који су попаљени 1941. године.
                                                                                84
                     По  казивању  мештана,  локалитет  Каравасалија  је  добио  име  по
               каравансарају  који  се  некада  ту  налазио.  Вероватно  је  то  био  хан  који  је
               видео и А. Гиљфердинг на путу од Бањске до Новог Пазара: „На четири сата
               од манастира налази се хан Рогозна на дивном пропланку, готово на врху
               планинског била. Од овог хана пут се нагло спушта и после четири сата хода
               долази се до Новог Пазара.“ 85
               80   Д. Премовић-Алексић,  Извештај са археолошких истраживања средњовековних хумки
               у Сугубинама код Сјенице 2007–2008. године, НПЗ 31/ 2008, 238–239.
               81    Д.  Премовић-Алексић,  Новопазарски  крај  на  географским  картама  XVII–XVIII  века,
               НПЗ 29, Нови Пазар, 2006, 195–222.
               82   Радован Самарџић, нав. дело, 159.
               83   E. Čelebi, Putopis, Sarajevo, 1967, 265–266.
               84   П. Ж. Петровић, нав. дело, 55.
               85   А. Гиљфердинг, нав. дело, 263.
   100   101   102   103   104   105   106   107   108   109   110