Page 69 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 СУСРЕТ КУЛТУРА У УЛИЦИ КРАЉА ПЕТРА У БЕОГРАДУ 71

ним установама. Тада је подигнут и Конак кнегиње Љубице, данас један од
изложбених простора Музеја града Београда. Ова грађевина је превасходно
замишљена као репрезентативни двор династије Обреновић, да би потом
постала простор у којем је живела кнегиња са децом, те је касније више
пута мењала намене. Конак је био прва зграда у Београду изграђена од чвр-
стог материјала (Саборна црква је изграђена деценију касније), а израдио
ју је Хаџи Никола Живковић. Зграда је замишљена да представља прелазни
тип од оријенталне (турско-балкански стил) према западноевропској архи-
тектури. Распоред просторија, са ограђеним деловима за жене и децу с јед-
не, и за мушкарце с друге стране, осликавао је традицију османске градње,
док су пиластри, поткровни венци, лучни завршеци на прозорима и разу-
ђеност фасада део оновремених европских архитектонских токова (Vanušić
2012b: 24–25).

Слојеви наслеђа Улице Краља Петра који говоре
о почецима модернизације

Ипак, и поред обнове београдске вароши, по одласку Османлија
први проблем с којим се суочила градска власт био је изузетно лоше ста-
ње и запуштене уличне мреже. Наслеђена структура вароши није познавала
ортогоналну шему улица које се секу под правим углом, већ су улице, наро-
чито на Дорћолу, кривудале око приватних имања, дијагонално се спушта-
јући без правила сужавајући се и проширујући у зависности од постојећег
распореда грађевина и башти, најчешће завршавајући као ћорсокаци. Први
регулациони план Београда направио је Емилијан Јосимовић 1867. године.
Он је за простор Дорћола који је имао дијагоналну структуру, израдио план
правоугаоне мреже свуда сем испод Јевремове улице — дела који је још увек
премрежен старим сплетом кривудавих улица. Такође, ускоро је усвојен и
план регулације улица који је требало да постане основа за просецање нових
и проширивање старих улица. Планирано је да Кнез Михаилова има ширину
између 19 и 22,5, а Дубровачка (Краља Петра) 15–18 метара (касније настале
Улице Београдска и Кнеза Милоша имају 30, односно 35–38 метара, али ове
две до тада су биле најшире улице у Београду што говори о њиховој важно-
сти) (Стојановић 2009: 49).
Дубровачка, односно данас Улица Краља Петра, у доба модерниза-
ције — краја XIX и почетка XX века — сматрало се да је најфинија београд-
ска улица. Она је прва и поплочана каменим коцкама по узору на велике
европске градове попут Беча, Будимпеште, Стразбура или Париза, у које је
комисија за урбанизацију Београда, оформљена 1884. године, путовала како
би се упознала са најмодернијим методама урбанизације (Стојановић 2009:
53). Улица Краља Петра је повезивала је, данас пешачку, Кнез Михаилову, са
крајем града у којем је Кнез Милош почео са зидањем српског Београда, те је