Page 73 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 СУСРЕТ КУЛТУРА У УЛИЦИ КРАЉА ПЕТРА У БЕОГРАДУ 75

владајућа идеологија поново опредељује за наглашавање одређених и исто-
времено негирање неких других слојева културе и наслеђа?

Закључак

Оно што Улицу Краља Петра чини посебном јесте управо чињеница
да можемо сагледавати „различите Београде“, односно различите историјске
периоде које делови ове улице представљају. Тако, на пример, можемо схва-
тити и истражити османски Београд, онај јеврејски или хришћански. Међу-
тим, сва та три Београда чине један Београд, као део идентитета данашњих
становника престонице. На тај начин, посматрајући архитектуру, можемо
говорити и о сецесијском Београду, или имајући у виду одређене степене
развоја српске власти у Београду под османском влашћу о оном Милошевом.
Све ово јесу делови, односно слојеви наслеђа данашњег Београда.
Ритуали памћења, култура и веровања, представљају један од при-
вилегованих преносника (вектора) социјализације, идентификације поје-
динаца. Уопштено гледано, истраживачи хуманистичких наука сматрају да
процес културне идентификације омогућава појединцу да обезбеди добро
функционисање свога „jа“ приступом у једно симболично и виртуелно вечно
тело. Корпус заједнице може бити наружен, може нестати, али остаје у сећа-
њу и у постојању. Наиме, свака група у својој прошлости има и објашњење
и свест о себи — опште добро инволвираних, које њихову заједницу чини
компактнијом што је оно богатије. Спознајна компонента је изграђена на
основу сећања, информација и представа о себи. Искуства о себи показују
да појединци приступају честим поновним тумачењима своје личне приче
како би ускладили своје успомене са својом сликом о себи данас. „Ја“, дакле,
представља „врло прилагодљив систем, који се брани, преправља и побољ-
шава како би се боље прилагодио, па чак и себе превазишао“ (Halpern 2009:
5–10). Због тога можемо рећи да сваки од поменутих споменика и периода
који се смењују и преплићу у само једној улици, утиче на идентитет њених
становника, односно становника Дорћола, Београда, Балкана.
Међутим, како је већ напоменуто, често се из вида, случајно или че-
шће са намером, испушта тоталност информација о прошлости, те се само
неки делови историјског и културног наслеђа Београда познају и уважавају.
Због тога би требало на различите начине упутити ка свим постојећим сло-
јевима како би се они на адекватан начин чували и преносили у будућност, а
како се историја не би „кривотворила“ или посматрала само из једног угла.
Како је друштвена заштита један од најважнијих аспеката заштите
наслеђа, у тренуцима када се остаци османског наслеђа, као део национал-
ног наслеђа, не истичу, чак и уништавају, ипак постоји и она друга страна —
односно, друштвено препознат значај који ова улица има, а може се видети
на блогу Борба против ветрењача, Јелене Митин, у теми Варошарије: