Page 66 - Novopazarski Zbornik 36

68 Исидора Станковић, Милена Гњатовић НЗ 36/2013

Па ипак, временом је у студије антропологије уведен појам култур-
ног релативизма који се окреће ка што бољем упознавању других култура,
управо како друге не бисмо вредновали само са аспеката наше сопствене
традиције и искуства. Према Фабијетију, Малигетију и Матери: „Културни
релативизам, води ка признавању постојања мноштва култура, ка идеји о
постојању многоструких праваца историјског развоја који су, у различитим
епохама и на различитим местима, створили простор за настанак међусобно
различитих облика друштвеног и културног живота и одговарајућих система
вредности [...]“ (Fabijeti i dr. 2002: 21). Наиме, „свака култура ствара нешто
што би се могло назвати њеном конективном структуром. Она делује повезу-
јуће и то у две димензије: социјалној и временској. Повезује људе са другим
људима тако што као симболички свет смисла ствара заједнички простор ис-
куства, очекивања и делања и кроз своју везујућу и спајајућу снагу подстиче
поверење и оријентацију“ (Asman 2011: 12).
Дакле, када говоримо о појму „култура“ у контексту сагледавања на-
слеђа треба најпре имати у виду његово постепено семантичко ширење и
модерно оубличавање као „историјске реалности, целине појмова и ставо-
ва који су својствени одређеној друштвеној групи у одређеном историјском
периоду“ (Fabijeti i dr. 2010 : 53). Култура није само једна. Свака различита
друштвена група у одређеном историјском тренутку има сопствену култу-
ру која је подједнако легитимна колико и остале. Управо због тога можемо
размишљати о различитим слојевима наслеђа, различитих култура које уче-
ствују у конструисању идентитета једног простора и народа који овде живи,
простора Улице Краља Петра.

Сусретања култура у Улици Краља Петра

Када погледамо данашњи изглед ове улице можемо лако установити
који се то различити слојеви историје све сусрећу. Један од њих јесте посто-
јање трагова три религијске заједнице, и даље присутне у Београду, чији су
припадници током историје живели на овом простору. Са друге стране, ту су
већ поменути различити архитектонски стилови који сведоче о самом разво-
ју архитектонских модела у Србији, али некада о идеолошким претензијама
такође. Сагледавањем одређених примера споменика који се данас налазе у
овој улици покушаћемо да ишчитамо различите слојеве сведочанствености
које овај простор поседује.
Посебан период развоја Београда за време османске власти започиње
влашћу кнеза Милоша и његове тенденције ка изградњи српског, савског,
дела вароши почетком 19. века. Из тог периода постоје и најстарији сачувани
остаци данас видљиви у Улици Краља Петра. У архитектонском смислу тада
је и даље доминантан стил био турско-балкански, оријентални стил, који се
угледао на решења турских стамбених зграда. Надаље, како власт прелази у