Page 70 - Novopazarski Zbornik 36

72 Исидора Станковић, Милена Гњатовић НЗ 36/2013

захваљујући оваквом положају задржала свој престижни карактер. Улица се
данас спушта и са друге стране Кнез Михаилове, ка такозваном Доњем Дор-
ћолу и тако обухвата можда и најважније споменике прошлости у Београду.
Због одувек значајног статуса ове улице у њој је постављена прва калдрма од
камених коцки, али наставило се и са изградњом репрезентативних зграда.
Феликс Каниц је записао да су: „многе куће у Дубровачкој улици украше-
не каријатидама, стубовима, забатима, мансардама, кубетима и торњевима“
(Стојановић 2009: 71).
Како су нови архитектонски стилови почели да се развијају пара-
лелно са увођењем студија архитектуре у самом Београду, те улице српске
престонице почињу да добијају грађевине у стилу академизма, са ремини-
сценцијама ренесансне, барокне и класицистичке архитектуре попут оних
грађевина тада видљивих у метрополама Западне Европе. У Улици Краља
Петра налази се вероватно најрепрезентативнији споменик такозване прве
фазе српског академизма — зграда Народне банке, грађена по пројекту Кон-
стантина Јовановића. За разлику од њој врло близу, а већ поменутих грађе-
вина из времена „Милошеве Србије“, ову грађевину одликују јасноћа, си-
метрија, прегледност, склад, монументалност израза и јасно распоређених
украса. Према многим историчарима архитектуре, ова грађевина је најзна-
чајнији објекат српског академизма и „најчистији пример неоренесансе у
српској архитектури“ (Кадијевић 2005: 314).
Преко пута зграде Народне банке налази се најстарија основна шко-
ла у Београду која о периоду модернизације и еманципације најбоље говори
именом свог пројектанта: Јелисавете Начић, прве жене-архитекте у Србији
(Đurić-Zamolo 2009: 218–227). До недавно су о овој основној школи трајале
расправе да ли је треба затворити због све мањег броја ђака који се у исту
уписују (јер је и све мањи број деце која у овом делу града живе), али је
услед петиције која се позива на дугу традицију коју ова школа има, те личне
успомене многих њених ђака, закључено да прва београдска основна школа
представља значајну баштину овог града, те је она остала отворена.
Само мало уз улицу, данас напуштена грађевина, робни магацин Вик-
тора Азриела представља један од првих примера модерности у београдском
градитељству, те праву сецесијску грађевину са гвозденим украсима у виду
арабеске који покривају грађевину и великом стакленом завесом која поново
потпуно одступа од сваке друге грађевине која се у Улици Краља Петра може
препознати (Đurić-Zamolo 2009:18). Овом својеврсном споменику културе
ипак није посвећено довољно пажње, те исти данас само изазива чуђење због
свог изгледа, потпуно другачијег од осталих зграда, те стога слој наслеђа који
ова зграда скрива уопште није читљив сваком пролазнику.
Још један, по коришћеном материјалу необичан споменик архитек-
туре, налази се у овој улици на падини ка Доњем Дорћолу. То је такозвана
„зграда са зеленим плочицама“, односно стамбено-пословна зграду трговца