Page 64 - Novopazarski Zbornik 36

66 Исидора Станковић, Милена Гњатовић НЗ 36/2013

религија. Могућности да се на једном простору нађу примери изразито ори-
јенталне и сасвим европске традиције, јесте управо одраз вишеслојности
културног идентитета Балкана.
Постоје различити начини посматрања Балкана, некада обележени
стереотипизацијом, некада не, међутим, извесно је да тај простор предста-
вља место сусрета култура и живота различитих народа на истом географ-
ском простору у једном историјском тренутку. Иако постоје аутори, попут
Марије Тодорове, који Балкан и различите одлике и варијанте тог појма по-
сматрају превасходно са аспекта османског наслеђа, извесно је да је у једном
тренутку Османско царство шешир који обухвата друге народе и који утиче
на интерпретацију историје овог простора (Todorova 2006: 8). Ти народи су
некада имали одређене привилегије, некада не, али историјски је познато да
су сви живели заједно и утицали једни на друге.
Са друге стране, Балкан можемо посматрати, као што је у много слу-
чајева током историје и био посматран, као мост између Истока и Запада
(Todorova 2006: 68–69). Са тог становишта, оно што се може схватити као
место разграничења заправо постаје место међусобних утицаја и односа,
што заправо преставља одлику саме границе као појма и простора. Упра-
во услед тих међусобних утицаја ми можемо говорити о стварању једног
својственог наслеђа, идентитета и сагледавања прошлости, различитог, али
прожимајућег, дакле, заједничког (Popovski 2010: 437–439).
Из поменутих разлога „сусрете култура“ у контексту Балкана мо-
жемо посматрати на неколико нивоа — у односу између Запада и Истока,
„цивилизоване Европе“ и „оријенталног другог“, надаље, унутар Османског
царства и међусобних односа свих народа који се у том историјском тренут-
ку на Балкану налазе, али и са аспекта самосталних држава и национали-
стичких тенденција које постоје и након распада Османског царства, или и
касније, до данас. Сви ови различити слојеви наслеђа, сведочанства култура,
историјских епоха и друштвених односа могу се читати на много различи-
тих простора широм Балкана, у различитим градовима, па чак и на још ма-
њем плану: у сокацима, чаршијама, улицама. На тај начин и Београд, град
на „ушћу двеју река испод Авале“, скрива најразличитије слојеве наслеђа,
те и данас својим географским положајем, културним и историјским споме-
ницима који говоре о периодима, народима, стално другачијим стиловима
и тенденцијама у моди живљења, представља својеврсну слику укрштања,
преплитања и константног саживота култура.
У једном од најстаријих, данас још увек опсталих делова Београда,
Дорћолу, односно Дорт-јол-у, раскрсници четири пута, четири ћошка, како
су Османлије звале овај део града, налази се улица која и симболично пред-
ставља укрштање чак три различите религије, много слојева наслеђа нека-
дашњих Београда, много различитих архитектонских стилова и идеолошких
премиса. Сви они творе историју ове улице, Београда, Србије, Балкана. Ме-