Page 67 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 СУСРЕТ КУЛТУРА У УЛИЦИ КРАЉА ПЕТРА У БЕОГРАДУ 69

руке кнеза Милоша, а он, пак, своју владарску политику све више усмерава
ка Европи, а управо тај заокрет се може пратити и у коришћењу стилских
решења како на плановима, тако и на декорацији фасада зграда Улице Краља
Петра које су градили истакнути српски, али и страни архитекти. Прва фаза
у прихватању европских стилова подразумевала је упливе оних историјских,
попут ренесансе, барока и класицизма. Временом почињу да се јављају мо-
дернији европски стилови — један од њих је била сецесија. Дакле, на једној
улици, због слојевитости њеног наслеђа, пре свега се у архитектури зграда
и коришћењу различитих стилова може видети својеврстан сусрет култура
од, на самом почетку, оне османске па све до потпуно савремене обележене
замењивањем старих зграда и делова некадашњег, Милошевог језгра Бео-
града, оним новим, модернијим, израђеним у потпуности од стакла.
Са друге стране, када говоримо о контексту сусретања различитих
религија, у овој улици налази се Саборна црква, Патријаршија, али и музеј
Српске православне цркве. Надаље, поред поменутих места везаних за хри-
шћански контекст постоји неколико остатака грађевина које припадају већ
поменутом „турско-балканском стилу“ који сведоче о присуству османске
културе на овом простору, док је у непосредној близини Улице Краља Петра
и Бајракли џамија, једина очувана џамија из османског периода у Београду и
једина данас активна џамија. Међутим, управо се у том доњем делу улице у
непосредној близини џамије налазе куће истакнутих јеврејских породица из
Београда (на пример кућа Арона Левија (Đurić-Zamolo 2009 : 322) и зграда
Јеврејске општине у којој ће се 1959. године отворити и Јеврејски историјски
музеј који и данас чува велику колекцију предмета који сведоче о јудаизму и
животу јеврејске заједнице у Београду.

Слојеви наслеђа „Милошеве Србије“ видљиви
кроз споменике у Улици Краља Петра

Почетак османске власти у Београду везује се за 1521. годину када је
Сулејман Величанствени заузео град који од тог тренутка, кроз изградњу ха-
нова, караван-сараја, јавних купатила и џамија, почиње да прераста у једну
оријенталну варош која ће врло брзо постати исходиште османских похода
на север. Управо због честих боравака војске у припремама за походе, те
њиховог каснијег враћања са пленом, град креће и привредно да се развија,
те се у њега досељавају трговци — Дубровчани, Јермени, Грци и Јевреји
(Petrović i dr. 2003: 78). Када је о положају хришћанског становништва реч,
исти се није много разликовао од положаја било ког другог не-исламског
становништва у Империји и био је регулисан различитим наредбама. Иако
су доласком Мехмеда II Освајача на власт у Турској још у 15. веку, признате
православна, јерменска и јеврејска вероисповест, њихови припадници нису
имали подједнака права као Османлије (Lebl 2001: 3–6).