Page 68 - Novopazarski Zbornik 36

70 Исидора Станковић, Милена Гњатовић НЗ 36/2013

Хатишерифом из 1830. године српско становништво добија веће са-
моуправне могућности, те већу етничку и верску слободу (Vanušić 2012a:
17–19). Са друге стране, важно је истаћи да су за време Милошеве власти
над Београдом иста грађанска права омогућена и припадницима јеврејске за-
једнице, те они добијају могућност да граде куће и отварају дућане углавном
на простору око Господар Јованове улице (Lebl 2001: 7), међутим, зграде из
тог периода углавном нису очуване, већ оне саграђене нешто касније.
Након добијања веће управне самосталности кнез Милош започи-
ње да заснива српско насеље на обали Саве, на простору око Варош-капије,
односно, око православне цркве посвећене Архангелу Михаилу. До тада су
хришћани углавном живели у изнајмљеним турским кућама, или су на њи-
ховим имањима градили мање, скромне зграде. Услед још неуређених при-
лика и односа између османске власти и кнеза Милоша, становништво још
увек није подизало веће грађевине од трајнијих материјала. У том периоду,
простор Варош-капије су чиниле кривудаве калдрмисане улице са кућама
од трошних материјала, џамије и рушевине из претходних ратних сукоба
(Vanušić 2012a: 18).
Из периода око 1823. године, данас је очувана зграда кафане „?“, коју
је подигао кнежев трговачки конзул Наум Ичко, а извели су је мајстори из
Грчке у турско-балканском стилу, односно, стилу традиционалне варошке
архитектуре. По завршетку радова кућу је купио кнез Милош како би ство-
рио кафану, место за окупљање житеља града. Поред ове зграде налазила
се Ичкова породична кућа, израђена у истом стилу, која није очувана. Њу је
такође у једном тренутку кнез Милош купио, како би ту отворио прву штам-
парију у Београду, да би у њој касније биле и прва пошта и прва београдска
апотека (Vanušić 2012a: 22).
Очекујући добијање аутономије, кнез Милош креће око 1830. године
са обимном изградњом и регулацијом београдске вароши. Многе улице су
калдрмисане, издвајани су посебни плацеви, те су се старе куће рушиле и
подизале нове. Тада је изграђена нова црква Архангела Михаила, на месту
оне из прве половине 18. века, која је била доста оронула, а изградили су је
мајстори са територије Аустроугарске, Франц Јанке и Адам Фридрих Квер-
фелд, према плану који се угледао на православне храмове 18. века са те-
риторије Карловачке митрополије. Њена богата архитектонска декорација,
барокно прочеље и план представљају већ поменуто угледање на стилове
средње и западне Европе. Управо због тога, пошто неимари са територи-
је Србије још увек нису у потпуности овладали пројектовањем зграда од
чврстих материјала, са одликама ових „новијих“ стилова, кнез Милош по-
чиње да позива различите мајсторе са територије Аустроугарске монархије
(Vanušić 2012a: 19–20).
Током поменутог периода изграђене су многе раскошне куће тргова-
ца, али и приватне резиденције кнеза, те различите зграде намењене држав-