Page 244 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 PARALELNA ANALIZA RANIJIH I POSTOJEĆIH... 251

nice, da eventualno dopune navode i označe ili dopune dokazna sredstva. Takvo
učešće suda je neophodno jer na taj način on usmerava delatnost stranaka u ci-
lju ostvarivanja osnovnih postulata parničnog postupka. Ovakvo ovlašćenje suda
predviđeno je čl. 299. Novog zakona o parničnom postupku, i upravo se njime
vrši jačanje inkvizitornih ovlašćenja suda. Međutim, u čl. 7. st. 1. i 2. jasno stoji
da se odluka suda zasniva samo na činjenicama i dokazima koje su stranke iznele
i predložile. Izuzetak od tog pravila predviđen je u trećem stavu istog člana. Ako
stranke svojim dispozicijama ne ugrožavaju pravni poredak, sud nije ovlašćen
da utvrđuje i one činjenice koje stranke nisu iznele. Posmatrajući čl. 299. kao
31
deo celog parničnog prava, a ne kao nešto što postoji samo za sebe, uloga suda je
samo da utvrdi koje to odlučujuće činjenice nedostaju i da zahteva od parničnih
stranaka da iznesu svoje tvrdnje u pogledu tih činjenica, kao i da na njih pravilno
rasporedi teret dokazivanja, čime se iscrpljuju njegova ovlašćenja u prikupljanju
činjenične građe. 32
Dispozitivni karakter parničnog postupka daje mogućnost strankama da
u toku glavne rasprave neograničeno ističu nove zahteve, što može voditi zloupo-
trebi procesnih ovlašćenja i bespotrebnom odugovlačenju parničnog postupka. Da
bi se to sprečilo, iako su stranke te koje predlažu dokaze, sud suvereno odlučuje
koji će se od predloženih dokaza izvesti radi utvrđivanja činjeničnih navoda, vo-
deći računa o ekonomičnosti postupka, o suđenju u razumnom roku i o obavezi
da spreči svaku eventualnu zloupotrebu procesnih ovlašćenja. Predmet dokaziva-
nja su samo sporne pravnorelevantne činjenice. Ne dokazuju se nesporne činje-
nice jer se one po Zakonu smatraju istinitim. Međutim, sud može odlučiti da se
dokazuju i priznate činjenice ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za
tim da raspolaže zahtevom kojim ne može raspolagati (nedopuštene dispozicije
stranaka) ili kada je takva mogućnost predviđena posebnim propisima. Npr. Po-
33
rodični zakon u čl. 205 daje mogućnost sudu da u postupku u vezi sa porodičnim
odnosima može utvrđivati i one činjenice koje među strankama nisu sporne, kao i
da može samostalno istraživati činjenice koje nijedna stranka nije iznela i izvoditi
dokaze koje nijedna stranka nije predložila. Sud je dužan da svakoj stranci pruži
mogućnost da se izjasni o zahtevima, navodima i predlozima parničnog protivni-
ka, i neće moći svoju odluku da zasnuje na činjenicama o kojima strankama nije
pružena mogućnost da se izjasne, ako zakonom nije drukčije uređeno (čl. 7 st. 4).
Ovim su znatno redukovana pravila sadržana u prethodnom ZPP-u koja su sudu
u svakom slučaju pružala mogućnost da sam istražuje činjenice koje stranke nisu
iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile. Novim ZPP-om je to pravo
suda svedeno na slučaj kada se radi o nedozvoljenim dispozicijama (čl. 3. st. 3) ili

31 S. Triva, M. Dika, Građansko parnično procesno pravo, Zagreb, 2004, str. 180.
32 N. Krstić, Uloga parničnog suda i stranaka u prikupljanju procesnog materijala, Zbornik
radova, Pravni fakultet, Niš, 2010, str. 235.
33 Čl. 230. st. 2. ZPP-a („Sl. glasnik RS“, br. 125/04).