Page 243 - Novopazarski Zbornik 36
P. 243

250                            Edina Kočan                      НЗ 36/2013

               na kojima tužilac zasniva svoj zahtev i da na taj način stvori uslove za donošenje
               presude na osnovu nespornog stanja stvari. Takođe može da prizna i činjenične
               navode svog parničnog protivnika. Ova priznanja ne utiču na sadržinu presude,
               kao što je slučaj sa priznavanjem tužbenog zahteva. Nesporne i priznate činjenice
               ne dokazuju se pred sudom jer se smatraju istinitim i po automatizmu ulaze u či-
               njenični supstrat koji predstavlja podlogu za odlučivanje. Priznanje činjenice nije
               dopušteno ukoliko stranke idu za tim da raspolažu zahtevima kojima ne mogu
               raspolagati, i u tom slučaju sud dokazuje i priznate činjenice.

                                          b) Istražno načelo

                      Najveći domašaj koje istražno načelo može imati u parničnom postupku
               postoji kada je ono instrument traženja istine jer u tom slučaju sve aktivnosti pri
               formiranju činjenične građe preduzima sud po službenoj dužnosti. To je bio slučaj
               sa prethodnim Zakonom o parničnom postupku.
                      Novi Zakon o parničnom postupku znatno je suzio inkvizitorna ovlašće-
               nja suda, koja više ne služe traženju istine, već prvenstveno služe kao instrument
               kontrole nedozvoljenih dispozicija parničnih stranaka i kao instrument ostvariva-
               nja načela zakonitosti. 28
                      Jedan od glavnih argumenata za reformu parničnog postupka odnosio se
               na izrazitu pasivnost parničnih stranaka i na prenaglašenu ulogu istražnog načela.
               Stoga je zakonodavac obrazložio da je reforma neophodna u cilju harmonizacije
               raspravnog i istražnog načela i da, zahvaljujući tome, istražno načelo u Novom
               zakonu ima jedino ulogu pri kontroli nedopuštenih materijalnih dispozicija par-
               ničnih stranaka.  Međutim, praksa je pokazala da je vrlo diskutabilno u kojoj je
                             29
               meri poslednja intervencija zakonodavca svela istražno načelo na taj nivo.
                      Novim ZPP-om raspravno načelo dobilo je primat nad istražnim. Iako,
               prema slovu Zakona, samo od parničnih stranaka zavisi koji će činjenični materi-
               jal izneti i koje dokaze predložiti, ipak one nisu prepuštene same sebi u pogledu
               prezentovanja činjeničnog materijala.
                      Istražno načelo ostvaruje se na dva načina: kroz aktivnu ulogu parničnog
               suda u okviru raspravnog načela i samo izuzetno kroz samostalno ovlašćenje suda
               da prikuplja procesni materijal. 30
                      U okviru raspravnog načela uloga suda je da podstiče stranke da iznose
               činjenični i dokazni materijal jer sud svoju odluku zasniva isključivo na činje-
               ničnom i dokaznom materijalu koje su stranke iznele i predložile. Postavljanjem
               pitanja i na drugi celishodan način sud provocira stranke da iznesu sve bitne činje-



               28  M. Milošević, „Primena istražnog načela po novom zakonu o parničnom postupku Republike
                   Srbije“, Izbor sudske prakse br. 10/2007, Beograd, 2007, str. 8.
               29  Čl. 3 st. 3. u vezi sa čl. 7 st. 3. ZPP-a („Sl. glasnik RS“, br. 125/04).
               30  G. Stanković, Građansko procesno pravo, Niš, 2010, str. 223.
   238   239   240   241   242   243   244   245   246   247   248