Page 243 - Novopazarski Zbornik 36

250 Edina Kočan НЗ 36/2013

na kojima tužilac zasniva svoj zahtev i da na taj način stvori uslove za donošenje
presude na osnovu nespornog stanja stvari. Takođe može da prizna i činjenične
navode svog parničnog protivnika. Ova priznanja ne utiču na sadržinu presude,
kao što je slučaj sa priznavanjem tužbenog zahteva. Nesporne i priznate činjenice
ne dokazuju se pred sudom jer se smatraju istinitim i po automatizmu ulaze u či-
njenični supstrat koji predstavlja podlogu za odlučivanje. Priznanje činjenice nije
dopušteno ukoliko stranke idu za tim da raspolažu zahtevima kojima ne mogu
raspolagati, i u tom slučaju sud dokazuje i priznate činjenice.

b) Istražno načelo

Najveći domašaj koje istražno načelo može imati u parničnom postupku
postoji kada je ono instrument traženja istine jer u tom slučaju sve aktivnosti pri
formiranju činjenične građe preduzima sud po službenoj dužnosti. To je bio slučaj
sa prethodnim Zakonom o parničnom postupku.
Novi Zakon o parničnom postupku znatno je suzio inkvizitorna ovlašće-
nja suda, koja više ne služe traženju istine, već prvenstveno služe kao instrument
kontrole nedozvoljenih dispozicija parničnih stranaka i kao instrument ostvariva-
nja načela zakonitosti. 28
Jedan od glavnih argumenata za reformu parničnog postupka odnosio se
na izrazitu pasivnost parničnih stranaka i na prenaglašenu ulogu istražnog načela.
Stoga je zakonodavac obrazložio da je reforma neophodna u cilju harmonizacije
raspravnog i istražnog načela i da, zahvaljujući tome, istražno načelo u Novom
zakonu ima jedino ulogu pri kontroli nedopuštenih materijalnih dispozicija par-
ničnih stranaka. Međutim, praksa je pokazala da je vrlo diskutabilno u kojoj je
29
meri poslednja intervencija zakonodavca svela istražno načelo na taj nivo.
Novim ZPP-om raspravno načelo dobilo je primat nad istražnim. Iako,
prema slovu Zakona, samo od parničnih stranaka zavisi koji će činjenični materi-
jal izneti i koje dokaze predložiti, ipak one nisu prepuštene same sebi u pogledu
prezentovanja činjeničnog materijala.
Istražno načelo ostvaruje se na dva načina: kroz aktivnu ulogu parničnog
suda u okviru raspravnog načela i samo izuzetno kroz samostalno ovlašćenje suda
da prikuplja procesni materijal. 30
U okviru raspravnog načela uloga suda je da podstiče stranke da iznose
činjenični i dokazni materijal jer sud svoju odluku zasniva isključivo na činje-
ničnom i dokaznom materijalu koje su stranke iznele i predložile. Postavljanjem
pitanja i na drugi celishodan način sud provocira stranke da iznesu sve bitne činje-

28 M. Milošević, „Primena istražnog načela po novom zakonu o parničnom postupku Republike
Srbije“, Izbor sudske prakse br. 10/2007, Beograd, 2007, str. 8.
29 Čl. 3 st. 3. u vezi sa čl. 7 st. 3. ZPP-a („Sl. glasnik RS“, br. 125/04).
30 G. Stanković, Građansko procesno pravo, Niš, 2010, str. 223.