Page 248 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 PARALELNA ANALIZA RANIJIH I POSTOJEĆIH... 255

toga je pravo na iznošenje činjenica i predlaganje dokaza ograničeno na priprem-
no ili prvo ročište za glavnu raspravu. Pored ove obaveze, na jednom od ova dva
ročišta stranka je dužna i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne
stranke i da predloži vremenski okvir za sprovođenje postupka. Na istom ročištu
sud je dužan da izvrši selekciju materijala koji su stranke iznele. Najpre je potreb-
no da utvrdi koje su činjenice nesporne među strankama jer se takve činjenice ne
dokazuju, kao ni opštepoznate činjenice (notorne). Zatim je potrebno da utvrdi koje
su sporne činjenice i koja pravna pitanja treba da se rasprave. Sud u okviru svog
delanja na jednom od ova dva ročišta treba da podstiče stranke da iznesu činjenice
i da se izjasne o navodima svog parničnog protivnika. Sud to čini postavljanjem
pitanja strankama i u tome se ogleda aktivna uloga suda u prikupljanju procesnog
materijala u okviru raspravne maksime. Sud je i prema novom ZPP-u suveren u
odlučivanju koji će se dokazi od predloženih izvesti. U slučaju kada sud odbija
dokazne predloge stranaka on to čini rešenjem protiv kojeg nije dozvoljena poseb-
na žalba. Posmatrano kroz prekludiranost stranaka u pogledu vremena iznošenja
činjenica i predlaganja dokaza, ovakva zakonska regulativa može dovesti do toga
da stranke u postupku predlože obiman broj dokaza i iznesu veliki broj činjenica,
budući da kasnije to neće moći da učine. To po automatizmu nameće i obavezu
sudiji da na pripremnom ročištu odluči o velikom broju dokaza. Sud, pri tom, nema
više zakonsko ovlašćenje da nije vezan rešenjem o odbijanju predloga o izvođenju
dokaza. Sve ovo će dovesti do veoma obimnih podnesaka tužbe i odgovora na
tužbu. Sudsko upravljanje parnicom takođe je diskutabilno, i vrlo je moguće da će
svesti samo na ostvarenju brzine, a ne i na pravično okončanje postupka.
Zanimljivo je da je u novom ZPP-u zadržano isto pravilo u pogledu iz-
nošenja novih činjenica i dokaza u žalbi. U čl. 372 st. 1 stoji da u žalbi ne mogu
da se iznose nove činjenice i novi dokazi, osim ako stranka učini verovatnim da
ih bez svoje krivice nije mogla izneti do zaključenja glavne rasprave. S obzirom
na to da stranka prema novom ZPP-u ima dužnost da iznese činjenice i predloži
dokaze na pripremnom ili prvom ročištu za glavnu raspravu, onda bi se i ovo pra-
vo trebalo ograničiti na taj vremenski period. Prema novom ZPP-u, žalioc u žalbi
neće moći da predloži izvođenje dokaza koje je do zaključenja glavne rasprave
bio predložio, ali se dokaz nije izveo zbog toga što nije predujmio iznos potreban
za podmirenje troškova njegovog izvođenja, osim ako učini verovatnim da je do
propuštanja došlo iz opravdanih razloga. Kada je u pitanju revizija, kao vanredni
pravni lek, iznošenje novih činjenica i predlaganje novih dokaza moguće je samo
ukoliko se odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se
revizija može izjaviti, a ne i na činjenično stanje.
I pored svih ograničenja postavljenih jačanjem raspravne maksime, istra-
žni princip se i dalje primenjuje kada se radi o primeni procesnog prava — kada
sudija posumnja da se radi o nedozvoljenim dispozicijama i kada je to posebnim
propisima predviđeno. U tim slučajevima, sud je ovlašćen da po službenoj dužno-
sti utvrđuje sporne pravno relevantne činjenice.