Page 239 - Novopazarski Zbornik 36
P. 239

246                            Edina Kočan                      НЗ 36/2013

                                         b) Raspravno načelo

                      Iako je u ZPP-u prilično bio naglašen istražni princip, udeo raspravnog
               principa jednako je bitan u pogledu formiranja činjenične podloge za donošenje
               presude. Upravo iz tih razloga ovaj zakon predstavlja mešavinu raspravnog i istra-
               žnog principa, koji treba da omoguće utvrđivanje pune materijalne istine.
                      Obavezu da iznesu sve činjenice i predlože dokaze kojima se te činjenice
               utvrđuju imale su i same stranke (raspravni princip).  Bile su dužne da to iznesu još
                                                            15
               u prvom podnesku kojim se obraćaju sudu, sa ciljem da ostvare zahtev sadržan u
               njemu. Ista obaveza postoji i u slučaju kada stranka pobija zahteve protivnika, jer je u
               tom slučaju dužna da iznese činjenice kojima to pobijanje obrazlaže (onus probandi).
               Sporni odnos među strankama ne može biti rešen na najbolji način ukoliko u njego-
               vom rešavanju ne učestvuju i same stranke. Stranke su dužne da zajedno sa sudom
               pretresu na glavnoj raspravi sve sporne pravno relevantne činjenice, i time doprinesu
               traženju materijalne istine, tj. istine o stvarnim odnosima stranaka, njihovim pravi-
               ma i obavezama u pravnom odnosu, ili nekom životnom događaju od kojeg zavisi
               osnovanost ili neosnovanost tužbenog zahteva. Raspravno načelo u ranijim postup-
               cima bilo je poštovano na jedan apsolutistički način, pa se zahvaljujući tome sudska
               odluka bazirala samo na onim činjenicama i samo na onim dokazima koje su stranke
               iznele (quod non est in scriptis, non est in mundo — čega nema u spisima, to na svetu
               i ne postoji). Rezultat takve dominacije raspravnog načela bila je formalna istina.
                      Od samih stranki zavisilo je koje će činjenice izneti. Svaka stranka u svom
               tužbenom zahtevu iznosi neki materijalnopravni zahtev, a uspeh zahteva prvenstve-
               no zavisi od aktivnosti stranke u pogledu prikupljanja činjenične građe. Odredba
               člana 219. ZPP-a obavezuje obe stranke da iznesu činjenice i predlože dokaze na
               kojima zasnivaju svoje zahteve ili kojima pobijaju navode i dokaze protivnika. Jer,
               parnični postupak se zasniva na načelu kontradiktornosti, pa je neophodno da stran-
               ke iznesu ili predlože takva dokazna sredstva pomoću kojih će sud najlakše doći do
               materijalne istine. Upravo suprotstavljeni interesi strana u postupku omogućavaju
               da se putem rasprave u postupku provere i utvrde činjenice na kojima svaka od
               strana zasniva svoj zahtev.  To svakako ne znači da je sudija pasivan. Sudija ruko-
                                      16
               vodi sakupljanjem činjenične građe, što mu daje mogućnost da podstiče stranke da
               iznesu i one činjenice koje su prećutale, ali i da ih spreči da ne iznose ništa suvišno,
               kako se ne bi raspravljalo o nepotrebnim pitanjima i time odugovlačio postupak.
                      Pored obaveze da aktivno učestvuju u prikupljanju procesnog materijala,
               na strankama je i obaveza da pred sudom govore istinu.
                      Iskustvo je pokazalo da se građanski sudski postupak ne može zasnivati
               isključivo na istražnom ili isključivo na raspravnom načelu. Prvo bi dovelo do


               15  Član 7. stav 2. ZPP-a.
               16  T. Ralčić, V. Tanasković, Zakon o parničnom postupku sa komentarom, sudskom praksom i
                   obrascima, Književne novine, Beograd, 1977, str. 440.
   234   235   236   237   238   239   240   241   242   243   244