Page 242 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 PARALELNA ANALIZA RANIJIH I POSTOJEĆIH... 249

tužbu. Ukoliko svojim odgovorom tuženi osporava tužbeni zahtev, dužan je da
iznese činjenice na kojima zasniva svoje navode kao i da predloži dokaze kojima
se te činjenice potvrđuju (čl. 284. st. 2). Ukoliko tuženi propusti da odgovori na
tužbu (na šta ima pravo, u skladu sa načelom dispozicije) u roku od 30 dana od
dana dostavljanja iste rizikuje da sud donese presudu zbog propuštanja, bez odr-
žavanja rasprave. U tom slučaju se uzima da tuženi priznaje činjenične navode
sadržane u tužbi.
Sankcije zbog propuštanja predviđene su i kroz odredbe koje se odnose
na iznošenje novih činjenica i novih dokaza u postupku po žalbi (beneficium no-
vorum). Stranka može iznositi nove činjenice u drugostepenom postupku samo
24
izuzetno, tj. ako učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogla predložiti do
zaključenja glavne rasprave. Žalilac koji je u prvostepenom postupku propustio
da predujmi iznos potreban za podmirenje troškova za izvođenje nekog dokaza,
ne može predložiti u žalbi da se taj dokaz izvede, osim ako ne učini verovatnim
da je do propuštanja došlo iz opravdanih razloga. Izvesna ograničenja u pogledu
iznošenja novih činjenica i predlaganja novih dokaza predviđena su i za predlog
za ponavljanje postupka. 25
Ako stranka u parnici ne iznosi činjenice na kojima zasniva svoj zahtev
sud će morati da donese odluku na osnovu činjenica kojima raspolaže, što bitno
može uticati na uspeh stranke u parnici. Novim ZPP-om povećan je značaj pravila
o teretu tvrdnje (onus proferendi) i teretu dokazivanja (onus probandi), a pravila
26
o objektivnom teretu dokazivanja detaljnije su regulisana. Pravilo je da stranka
koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za na-
stanak ili ostvarivanje tog prava. S druge strane, stranka koja osporava postojanje
nekog prava snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak ili ostva-
rivanje tog prava, ili usled koje je pravo prestalo da postoji. Koje će činjenice sud
uzeti kao dokazane odlučuje sud na osnovu sudijskog uverenja i brižljive ocene
svakog dokaza pojedinačno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu celokupnog
postupka. U slučaju non liquet situacije — kada stranka koju pogađa teret doka-
zivanja nije uspela da ubedi sud u istinitost svojih činjeničnih navoda — sud će
morati da pribegne primeni pravila iz zakonskog dokaznog sistema i da zaključi
da te činjenice ne postoje (pravilo: Idem est non probari et non esse). 27
Novim ZPP-om predviđen je veći broj slučajeva kada sud neće provera-
vati istinitost činjenica, već odluku može zasnovati na priznanju činjenica, pod
uslovom da od njih ne zavisi primena prinudnih propisa. S obzirom na to da je na-
čelo dispozicije vladajuće načelo procesnog prava, i da je zastupljeno i u pogledu
stranačkog raspolaganja procesnim materijalom, tužilac može da prizna činjenice

24 Čl. 372. st. 1. ZPP-a („Sl. glasnik RS“, br. 125/04).
25 Opširnije G. Stanković, Građansko procesno pravo, Niš, 2010, str. 222.
26 Čl. 231. ZPP-a („Sl. glasnik RS“, br. 125/04).
27 Opširnije G. Stanković, Građansko procesno pravo, Niš, 2007, str. 421.