Page 238 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 PARALELNA ANALIZA RANIJIH I POSTOJEĆIH... 245

pisanom obliku (rešenje o pozivanju na ispravku ili dopunu podneska), ali mogla
se dati i usmeno, ukoliko bi sudija ocenio da je takvo rešenje celishodnije.
U fazi pripremnog ročišta, predsednik veća je mogao zatražiti od stranaka
razjašnjenje u pogledu njihovih navoda ili predloga, da bi ocenio koje su odlučne
činjenice nesporne među strankama i kojim dokaznim sredstvima treba utvrditi ili
razjasniti preostale sporne pravno relevantne činjenice. 11
U fazi glavne rasprave, sva ovlašćenja koja je imao predsednik veća bila
su usmerena na to da se izvrši pretres svih spornih činjenica, da se te činjenice
potkrepe dokazima i razjasne navodima stranaka, a sve u cilju donošenja pravilne
i zakonite odluke. U odredbi člana 298. ZPP-a predstavljeno je materijalno upra-
vljanje parnicom od strane predsednika veća, za razliku od formalnog upravljanja
parnicom, koje je predstavljeno u članu 311. Takođe, dopuna je izvršena istražnim
načelom sadržanim u članu 7. i načelom traženja materijalne istine.
Ista tendencija vidljiva je iz odredbi koje definišu žalbeni postupak. Gra-
nice ispitivanja prvostepene presude nisu zavisile samo od navoda stranaka, već je
drugostepeni sud na osnovu ovlašćenja sadržanog u članu 370. mogao da ispituje
da li je pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, čak i kada stranke, odnosno
žalilac, to nije izneo u žalbi. Sud je mogao ukinuti prvostepenu presudu i ako je
smatrao da je izveden pogrešan logički ili pravni zaključak na osnovu nepotpuno
ili pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja. Međutim, nepotpuno ili pogrešno utvr-
đeno činjenično stanje predstavlja i propust suda. Sud je bio ovlašćen i dužan
12
da potpuno i istinito utvrdi sporne činjenice od kojih zavisi osnovanost zahte-
va, što je sasvim u duhu načela materijalne istine. U tome su mu mogle pomoći
stranke koje su savesne, ali ipak je sud ovlašćen da izvede i dokaze koje stranke
nisu predložile ako je to od značaja za donošenje odluke (istražno načelo). Pored
toga što je mogao izvesti dokaze koje stranke nisu predložile, sud je bio dužan da
utvrdi i one činjenice koje stranke nisu iznele, koje su prećutale. I pored svih ovih
ovlašćenja, sud je mogao da utvrdi činjenično stanje netačno ili pogrešno. Takva
povreda je najčešće razlog pobijanja prvostepene presude.
Uticaj načela traženja materijalne istine odrazio se i na mogućnost iz-
nošenja novih činjenica i dokaza u žalbenom postupku (beneficium novorum).
Stranke su mogle da iznose nove činjenice i predlažu nove dokaze u žalbenom
postupku bez ikakvih ograničenja, jer je postojanje takvih činjenica takođe mo-
glo dovesti do nepotpuno ili pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja. Ukoliko bi
13
stranka samo učinila verovatnim da bi nova činjenica ili dokaz mogao dovesti do
donošenja odluke koja bi za nju bila povoljnija, to bi predstavljalo dovoljan razlog
za ukidanje prvostepene sudske odluke. 14

11 Član 287. stav 2. ZPP-a.
12 Član 355. ZPP-a.
13 Član 355. stav 2. ZPP-a.
14 N. Krstić, Uloga parničnog suda i stranaka u prikupljanju procesnog materijala, Zbornik
radova, Pravni fakultet, Niš, 2010, str. 226.