Page 237 - Novopazarski Zbornik 36

244 Edina Kočan НЗ 36/2013

u Skupštini SFRJ. Tokom ovih dvadeset godina često su isticani zahtevi za radi-
kalniju promenu postojećeg zakona, prvenstveno zato što je zakon nekoliko puta
izmenjen, te je to otežavalo snalaženje i korišćenje postojećeg teksta.

a) Istražno načelo

Bukvalno shvaćeno, istražno načelo bi značilo da samo sud prikuplja i
istražuje činjenice koje su pravno relevantne za odlučivanje o spornom pitanju.
U sistemu normi ovog Zakona o parničnom postupku, istražno načelo je
služilo traženju istine, što je vidljivo iz odredbi člana 7. stav 1. i 3. ZPP-a. Takve
7
8
zakonske odredbe nametale su obavezu prvostepenom sudu da pravilno i istinito
utvrdi sporne činjenice, čak i izvan raspravne građe koju mu stranke pruže. Ovim
odredbama je sudska praksa naročito pridavala veliki značaj, pa je neretko to do-
vodilo do traženja „apsolutne istine“, što je, s druge strane, išlo na štetu načelu
ekonomičnosti i efikasnosti.
Jedno od osnovnih načela parničnog postupka bilo je načelo materijalne
istine. Materijalna istina u direktnoj je sprezi sa sudijskim uverenjem, jer će sud
uzeti u podlogu za odlučivanje samo onu činjenicu koja je po njegovom uverenju
saobrazna stvarnosti. Za razliku od principa materijalne istine, princip formalne
istine ne vodi računa o sudijskom uverenju da li jedna činjenica odgovara stvarno-
sti ili ne, već o tome da li su ispunjeni potrebni zakonski uslovi kako bi ta činjeni-
ca ušla u podlogu za donošenje sudske odluke. Do utvrđivanja materijalne istine
9
dolazilo se naročito putem istražnog načela a u manjoj meri putem raspravnog
načela. Iz same formulacije zakonskog teksta vidi se da je sud taj koji je dužan da
potpuno i istinito utvrdi sporne činjenice od kojih zavisi osnovanost tužbenog za-
hteva. Ako su stranke pojedine činjenice priznale pred sudom u toku parnice, onda
te činjenice nije potrebno dokazivati. Međutim, ukoliko su takvim priznanjem
stranke išle za tim da raspolažu zahtevima kojim inače ne mogu raspolagati, sud
će takve činjenice podvrgnuti dokazivanju. Tendencija zakonodavca u pogledu
10
traženja istine vidljiva je i u odredbama koje definišu mogućnost interevenisanja
suda u pogledu sadržine podnesaka stranaka. Sud je mogao intervenisati u fazi
prethodnog postupka, u fazi pripremanja glavne rasprave i u toku glavne rasprave.
Intervencija je mogla biti u vidu pomaganja strankama da definišu, poja-
sne i upotpune činjenične navode i dokazne predloge. U smislu člana 109. stav
1. ZPP-a, sud je bio u obavezi da podnosioca podneska pouči i da mu pomogne
da podnesak zbog formalnih nedostataka ispravi ili dopuni. Pouka je mogla biti u

7 Sud je dužan da potpuno i istinito utvrdi sporne činjenice od kojih zavisi osnovanost zahteva.
8 Sud je ovlašćen da izvede i dokaze koje stranke nisu predložile ako su ti dokazi od značaja za
odlučivanje.
9 M. Marković, Osnovna načela parničnog postupka, Novi Sad, 1977, str. 89.
10 Član 3. stav 3. ZPP-a.