Page 235 - Novopazarski Zbornik 36
P. 235

242                            Edina Kočan                      НЗ 36/2013

                      Iz napred iznetog očigledna je sprega koja postoji između ova dva zahteva
               koja su, grubo rečeno, u odnosu kontradiktornosti. Iz tog razloga, često se čine
               ustupci u korist onoga što zakonodavac smatra korisnijim. Nekad to ide na uštrb
               brzini i efikasnosti postupka, a nekad i na štetu materijalne ispravnosti odluke.
               Zakonodavac u takvim situacijama mora biti vrlo oprezan jer se upravo kroz ova
               dva postulata sagledava kvalitet određenog sudskog postupka.
                      Parnično procesno pravo, pored ovih krucijalnih postulata koja važe za po-
               stupak kao celinu, poznaje i definiše mnoštvo drugih, kroz koje se uređuje ponaša-
               nje subjekata u parnici, kako stranaka tako i suda.
                      Radnje koje stranke preduzimaju u parnici regulisane su pravilima parnič-
               nog procesnog prava i kao takve predstavljaju parnične radnje. Svaka preduzeta
               parnična radnja posmatra se kroz cilj koji je postavljen u samom zahtevu za pru-
               žanje pravne pomoći. Stranka u postupku preduzimanjem parničnih radnji treba da
               pomogne donošenje pravične sudske odluke, u što kraćem vremenskom periodu.
               Dispozitivni karakter parničnog postupka daje mogućnost savesnim strankama da
               spor reše na brz i efikasan način. Načelo dispozicije, kao dominirajuće načelo par-
               ničnog postupka, proteže se od samog pokretanja postupka, tokom trajanja, pa sve
               do njegovog okončanja. Ali, i sama stranka može da bude nedelatna, odnosno da
               bude pasivna, da se ne koristi parničnim ovlašćenjima koja su joj ostavljena kao
               mogućnost. To u određenim situacijama može dovesti do ubrzanja postupka (dono-
               šenje presude zbog propuštanja), ali i do odugovlačenja postupka.
                      Jasno je da postupak, kao celina, u mnogome zavisi od ponašanja samih ak-
               tera u postupku, sa jedne strane, kao i od pozitivnopravnih propisa, s druge strane.
               Zakonodavac prilikom oblikovanja pravnih pravila mora da vodi računa o interesi-
               ma pojedinaca, društva, o pravno-političkim i pravno-tehničkim ciljevima. Njihovo
               ostvarenje u direktnoj je vezi sa kulturom jednog naroda, sa njihovom spremnošću
               da u pojedinim situacijama „žrtvuju“ svoj interes u korist društva kojem pripadaju.
               Korisnost određenog načela zavisi od toga kako se postupak u konkretnoj državi
               sprovodi. A postupak ne čine samo formule zakonskog teksta, već i ljudi kojima
               je povereno da zakonske tekstove primenjuju u konkretnim životnim situacijama.


                                  Pojam raspravnog i istražnog načela
                      Donošenje sudske odluke bazira se na sudskom silogizmu koji sadrži dve
               premise iz kojih se izvodi zaključak, odnosno, na bazi kojih se donosi meritorna
               sudska odluka. Premisu major (praemissa major) sudskog silogizma čini pravno
               pravilo materijalnog prava koje u konkretnom slučaju treba primeniti, dok pre-
               misu minor (praemissa minor) čine sporne pravnorelevantne činjenice. Da bi se
               sudski silogizam mogao ostvariti potrebna je aktivnost stranaka u postupku koja
               se odnosi na prikupljanje procesnog materijala.
                      Raspravno i istražno načelo predstavljaju metodska načela koja služe za
               prikupljanje procesnog materijala. Ova načela odnose se na inicijativu u pogledu
   230   231   232   233   234   235   236   237   238   239   240