Page 236 - Novopazarski Zbornik 36
P. 236

НЗ 36/2013    PARALELNA ANALIZA RANIJIH I POSTOJEĆIH...              243

               prikupljanja činjeničnog i dokaznog materijala koji treba da omogući sudu formira-
               nje podloge za rešavanje spora koji je povod parnici. 1
                      Procesni materijal obuhvata: činjenični materijal, dokazni materijal, prav-
               na pravila i pravila iskustva. Da bi sud doneo odluku koja će biti zakonita, potreb-
               no je da najpre tačno i potpuno utvrdi činjenično stanje. Iako su stranke te koje iz-
               nose činjenični i dokazni materijal, i aktivno učestvuju u njegovom prikupljanju,
               sud je taj koji donosi odluku o tome koji će se dokazi izvesti. Sud u postupku ne
               utvrđuje sve činjenice koje su stranke navele i ne izvodi sve dokaze koje su stran-
               ke predložile. Sud u postupku utvrđuje samo sporne pravno relevantne činjenice.
               To su činjenice koje čine podlogu za donošenje sudske odluke, tj. one čine donju
               premisu sudskog silogizma.
                      Raspravno i istražno načelo različito su implementirani u pojedinim prav-
               nim sistemima, u zavisnosti od toga koliko je zakonodavac hteo da interveniše u
               postupku zaštite građanskih prava. U sistemima u kojima je naglašeno raspravno
               načelo, inicijativu za prikupljanje procesnog materijala isključivo imaju stranke.
               Sud nije ovlašćen da ex officio prikuplja činjeničnu građu, već svoju odluku is-
               ključivo mora zasnovati na činjenicama koje su stranke iznele u postupku. U ovim
               sistemima odstupanje postoji u pogledu utvrđivanja pravila iskustva i pravnih nor-
               mi, u smislu da sud u tim situacijama nije vezan dispozicijom stranaka. Ovakvi
               radikalni sistemi karakteristični su za starije procesne sisteme. 2
                      Za razliku od sistema koji se baziraju na raspravnoj maksimi, postoje i oni
               koji se baziraju isključivo na istražnoj maksimi, i koji su karakteristični za apso-
               lutističke režime. U ovakvim sistemima sudu je ostavljen zadatak da prikupi svu
               činjeničnu građu, bez obzira na iznete i predložene dokaze stranaka.
                      Procesne reforme dovodile su do smenjivanja ovih načela, do njihovog
               usvajanja, napuštanja, pa ponovnog usvajanja, a sve to u relativno kratkim vre-
               menskim razmacima. Takva reforma zahvatila je i naše parnično pravo, što se
               može konstatovati kroz komparaciju odredaba sadržanih u Zakonima o parničnom
               postupku iz 1977. godine,  2004. godine  i najnovijeg Zakona o parničnom po-
                                                    4
                                       3
               stupku koji je stupio na snagu 01. 02. 2012. godine. 5
                           Raspravno i istražno načelo po ZPP-u iz ’77. godine

                      Dve  decenije  posle  donošenja  prvog  posleratnog  zakona  o  parničnom
               postupku,  donet je novi Zakon o parničnom postupku decembra 1976. godine
                        6


               1   G. Stanković, Građansko procesno pravo, Niš, 2010, str. 220.
               2   S. Triva, M. Dika, Građansko parnično procesno pravo, Zagreb, 2004, str. 174.
               3   „Sl. glasnik SFRJ“, broj 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89,
                   20/90, 27/90,35/91 i „Sl. list SRJ“, broj 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02.
               4   „Sl. glasnik RS“, br. 125/04. Zakon je stupio na snagu 23. 02. 2005. godine.
               5   „Sl. glasnik RS“, br. 72/11.
               6   Naš prvi posleratni zakon o parničnom postupku sa Uvodnim zakonom donet je 1956. godine.
   231   232   233   234   235   236   237   238   239   240   241