Page 211 - Novopazarski Zbornik 36
P. 211

НЗ 36/2013   ISTORIJSKO-PRAVNA ANALIZA DINAMIKE PRAVNE...            217

               vakum za preostale muslimane na ovim prostorima. Za tadašnje svetske sile ostala
               je slepa tačka sićušan narod na ovim prostorima. A na svima je nama ostalo breme
               i obligacija da stvorimo suživot i kooegzistenciju. Kao posledica prisilnog iselja-
               vanja muslimanskog stanovništva, oblast uže Srbije, nekada naseljena znatnim
               procentom  muslimanskog  življa,  danas  je  naseljena  gotovo  isključivo  srpskim
               pravoslavnim stanovništvom. U Srbiji, veća muslimanska naselja su opstala samo
               na teritorijama pripojenim nakon 1912. godine, odnosno na delovima Sandžaka
               i Kosova. Ovaj istorijski period se smatra prekretnicom u istoriji Srbije, njene
               vraćene državnosti i naroda na njenoj teritoriji. Iako je uspela da povrati veliki
               deo teritorije i iseli veći deo nemuslimanskog življa, u Srbiji je ostalo još mnoštvo
               muslimana koji su tu zemlju smatrali svojom i nisu je napustili uprkos mnogim
               nedaćama. Srbija se suočila sa činjenicom da je deo njenog stanovništva musli-
               manskog porekla i da mora nekako regulisati njihov položaj i status, samim tim
               pokušati da im obezbedi sve slobode, zagarantovane kako civilizacijskim tako
               i međunarodnim pravom i mnogobrojnim međunarodnim dokumentima. Jedno
               od tih prava, neki smatraju i neodvojivo od čoveka kao svesnog bića, je pravo
               na veroispovest, i versko udruživanje. Sledećim korakom Srbija će pokazati da
               je spremna da prati, ako ne i da predvodi svetske tokove, i da svojim građanima
               obezbedi sve slobode koje jedan građanin moderne države može i mora imati.


                       STVARANJE ISLAMSKE ZAJEDNICE SRBIJE I ZAKON
                    O VAKUPSKIM (VAKUFSKIM) ZEMLJAMA IZ 1863. GODINE

                      U Srbiji je pravni osnov za stvaranje Islamske verske zajednice postavljen
               Zakonom o vakupskim zemljama iz 1863. godine. Vakupski je samo derivativ od
               reči vakuf, vakufski ili verski koji se tada u Srbiji koristio a vodi poreklo iz turskog
               rečnika i reči vakıf i predstavlja institut islamskog prava, koji se razvijao od XI
               do XIX veka — po mnogo čemu odgovara institutu poklona u evropskom pravu.
               Vakuf, dakle, po islamskom pravu označava neko dobro koje neka osoba (vakif)
               svojevoljno izdvoji iz svoje imovine, predajući je Bogu, dok prihodi ili svrha vakufa
               služe ljudima. Sloboda ispovedanja islama u Kneževini Srbiji je priznata Ukazom
               kneza Mihajla Obrenovića od 18. maja 1868. godine. Datum donošenja ovog uka-
               za predstavlja datum osnivanja Islamske zajednice Srbije. Procenjuje se da je u to
               vreme u Kneževini Srbiji preostalo svega desetak hiljada muslimana. Da muslima-
               ni „ne bi bez religiozne utehe bili“, beogradskom džematu (muslimanskoj verskoj
               opštini) predata je na korišćenje Bajrakli-džamija, koja im i danas služi kao jedina
               bogomolja u Beogradu. Berlinskim kongresom 1878. godine Srbija je priznata kao
               nezavisna država i na račun Turske je dobila četiri okruga (niški, pirotski, toplički
               i vranjski) u kojima je živeo veliki broj muslimana. Berlinskim ugovorom je dogo-
               voreno da „ni za jedno lice u Srbiji razlika u verskoj opredeljenosti ili konfesiji ne
               sme biti povod za isključenost ili nemogućnost u pogledu uživanja građanskih ili
               političkih prava i rada u javnim službama“, kao i da će se „sloboda i vidno praktiko-
   206   207   208   209   210   211   212   213   214   215   216