Page 215 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 ISTORIJSKO-PRAVNA ANALIZA DINAMIKE PRAVNE... 221

„devijantni“. Policijski i državni zvaničnici su preduzeli izvesne pozitivne korake
reagujući na govor mržnje i vandalizam; međutim, kažnjavanje počinilaca poka-
zalo se kao sporo i neodlučno. Predstavnici Američke ambasade nastavili su da
zastupaju promene u zakonima o verama i restituciji koje bi popravile neke od dis-
kriminatornih aspekata zakonskih propisa. Ambasada je takođe nastavila rad na
ponovnom uspostavljanju administrativnih kancelarija islamskih zajednica u Beo-
gradu i Nišu koje su teško oštećene u požarima 2004. godine. Zakon o crkvama i
verskim zajednicama nije utvrdio pravo konfesionalnih zajednica da zadrže prav-
ni subjektivitet stečen po ranijim propisima, kako je to, inače, učinio za tradicio-
nalne crkve i verske zajednice. S druge strane, Zakon o pravnom položaju verskih
zajednica iz 1977. godine prestao je da važi marta 1993. godine na osnovu Zakona
o prestanku važenja određenih zakona i drugih propisa, jer nije bio usklađen sa
Ustavom Republike Srbije iz 1990. godine. Od tada je područje verskih sloboda
u Srbiji pravno neregulisano. Godine 2001. Savezna Vlada Republike Jugoslavije
pripremila je Predlog Zakona o verskim slobodama. Savezni Zakon o verskim slo-
bodama nije stupio na snagu do februara 2003. godine, kada je Savezna Republika
Jugoslavija prestala da postoji, a formirana je državna zajednica Srbije i Crne
Gore. Ustav i zakoni državne zajednice Srbije i Crne Gore i njenih konstitutivnih
republika dozvoljavaju slobodu veroispovesti. Da bi neka verska zajednica počela
sa radom potrebno je da se prijavi nadležnoj stanici MUP-a, čime se zapravo re-
gistruje bogosluženje. U Ministarstvu vera Republike Srbije ne postoji zvaničan
registar crkava. Sam naziv Zakon o crkvama i verskim zajednicama nosi određenu
dozu diskriminacije i nametanja da je crkva, u bilo kom smislu, prva a sve ostale
verske zajednice su prateći element, što ne oslikava u dovoljnoj meri pravi duh i
nameru civilizacijskog i modernog poimanja verskih zajednica i ravnopravnosti,
kakvom teže evropske i svetske države (Đurđević 2009: 12–13). Zakon se sastoji
od 46 članova i rezultat je dugoročnog posla i pravnih pregleda, gde je bilo čak pet
revizija i par prednacrta zakona sa različitim nazivima u periodu od 2000. godine
do donošenja zakona 27. aprila 2006. godine. Od kojih je prva verzija nosila na-
ziv Zakon o slobodi vere, crkvama, verskim zajednicama i verskim udruženjima
(2004. godina, prva verzija). Već drugi prednacrt je nosio naziv Zakon o verskim
organizacijama takođe iz 2004. godine, što po nama više odražava demokratsko
viđenje vere kao sekularne institucije od države i ravnopravnost svih verskih orga-
nizacija, takođe ima i jedan kontemporaran ako ne i moderan prizvuk, što bi nam
zasigurno više koristilo u budućnosti.

ZAKLJUČAK

Islamsku versku zajednicu u Srbiji potresaju različite nestabilnosti još od
kraja 19. veka, od vremena povlačenja Turske, od Berlinskog kongresa 1878. godi-
ne. Potrebno je posebno ukazati na to da su muslimani na Balkanskom poluostrvu
uopšte, samim tim i u Srbiji, regionalno izdiferencirani i etnički heterogeni, kao i