Page 216 - Novopazarski Zbornik 36

222 Emil Turković НЗ 36/2013

da je njihov položaj bio, posle povlačenja Turske, krajnje neujednačen. Pomenimo
još da su balkanski muslimani podeljeni etnički i nacionalno (jezički) na četiri
grupacije (slovensku, albansku, romsku i tursku) i da su te grupacije dalje među-
sobno izdeljene na više regionalnih i drugih podgrupa. Dakle, ove podele koje mi
danas vidimo na prostorima Srbije i nekadašnje Jugoslavije nisu nove. Faktički,
one do današnjeg dana opterećuju muslimansku zajednicu od Berlinskog kongre-
sa ili čak koju godinu ranije. Republika Srbija je dobila novi Zakon o crkvama
i verskim zajednicama 2006. godine („Sl. glasnik RS“, br. 36/2006). Njegovim
donošenjem, nisu, međutim, uklonjene sve nejasnoće vezane za ostvarivanje slo-
bode veroispovesti građana i za pravni položaj verskih zajednica u Srbiji. Štaviše,
neki problemi su se otvorili svom žestinom. Jedan od tih problema je i registracija
verskih zajednica, odnosno „priznanje“ verskih zajednica od strane države. Često
se pitaju ko je kriv za sadašnja neslaganja među muslimanima i dvojnost verskih
zajednica. Ili, u drugoj varijanti, u konkretnom slučaju, koja je Islamska zajednica
u pravu. Kod nas se često traže neke krivice, ali u ovom konkretnom slučaju njih
nema. Niko nije kriv, jer je reč o delovanju objektivnih istorijskih faktora, kao i
o nastavljanju uticaja brojnih činilaca, unutrašnjih i spoljnih na mnoge segmente
naše države. Već smo pokazali koliko je organizacija Islamske zajednice u našoj
zemlji razuđena i slojevita, a neotuđivo je pravo muslimana da na najbolji način
urede i afirmišu svoju versku i kulturnu posebnost. Za to je potrebno strpljenje,
mudrost i razumevanje za suštinske interese muslimana u Srbiji, bez isključivo-
sti i smenjivanja, prepucavanja i obračunavanja. Ipak, sa druge strane moramo
uvideti i drugu stranu medalje, i pogledati na napore Srbije kao države da svojim
građanima muslimanske veroispovesti obezbedi versku nezavisnost i prezervaciju
verskog nasleđa kao i kontinuitet sloboda i veroispovest na svojoj teritoriji, što se
može smatrati velikim uspehom i činom za pohvalu. I ne trebamo gledati sunarod-
nike kroz nikakve prizme, bilo verske ili kulturološke, već kroz njihova dela, kako
kaže stara poslovica: „Čoveka čine njegova dela“. S druge strane, stara arapska
poslovica glasi: „Predrasude su majka grešaka“. Naš cilj, kao jedinstvenog naroda
Srbije, treba da je jasan, suživot i borba za bolje sutra, oslanjajući se jedni na dru-
ge i prateći moderna pravna shvatanja i svetske zahteve za pravdom i pravičnošću,
a učeći na greškama iz istorije. Na kraju krajeva, ovaj naučni rad je upravo to i
pokušao da približi čitaocima kroz egzemplarno navođenje pravnih akata koji su
regulisali Islamsku versku zajednicu u Srbiji.

LITERATURA

Alibašić Ahmet, Muslimani jugoistočne Evrope, Atlas islamskog sveta, Sarajevo, 2004.
godine, strana 1–14.
Bogdanović Dimitrije, Knjiga o Kosovu, Beograd, 1986 godine, strana 130–152.
Bandžović Safet, Balkanski muhadžirski pokreti u historiografskom kaleidoskopu, Alma-
nah, Podgorica, 2006. godine, strana 171–174.