Page 148 - Novopazarski Zbornik 36
P. 148

152                          Бранко Надовеза                    НЗ 36/2013

                      „Спахо и заступници ЈМО нити једном нису одговорили на сталне
               оптужбе и пријетње у Народној Скупштини, а Стојадиновић је занемарио
               појачану политичку акцију српске шестсијечанске опорбе у Босни и Херце-
               говини, па је након опћинских избора крајем 1936. закључио како је насту-
               пио погодан тренутак да се приступи скупштинској ратификацији конкорда-
               та, а који је још раније закључен између Краљевине Југославије и Ватикана
               с циљем трајног уређења односа између Католичке цркве и државе. Осим
               начелне жеље за уређењем односа између државе и свих признатих вјера, те
               испуњавања обавезе према католичким Словенцима у ЈРЗ-у, скупштинска
               ратификација конкордата Стојадиновићу је требала послужити и као сред-
               ство за придобијање Католичке цркве и њезино трајно одвајање од хрватско-
               га националног покрета окупљеног око ХСС-а, а чиме би се ојачао и положај
               владе у будућим преговорима са Мачеком. Но, умјесто очекиваног сређива-
               ња вјерско-политичких односа, ратификација конкордата послужила је као
               средство нове српске политичко-црквене протувладине акције која је довела
               до више мјесечне „конкордатске кризе“, а која је посебице снажно потресла
               владу ЈРЗ у Босни и Херцеговини. Конкордатска борба само је коначно по-
               тврдила трајно политичко-национално непријатељство Српске православне
               цркве према влади и ЈРЗ-у, а уједно је представљала и први Стојадиновићев
               пораз и стварни почетак краја његове улоге у политичком животу. 13
                      М. Спахо је врло активно учествовао у кампањи за изборе 1938. године.
                      Као и у сваком ранијем наступу након уласка у ЈРЗ, истицао је успје-
               хе Стојадиновићеве владе, посебице обнову политичких слобода, те умје-
               сто истицања аутономистичког програма ЈМО-а позивао бираче да успореде
               „цијене пољопривредних производа прије четири године и данас“. Чињени-
               цу да је и у овим крајевима присташе обишао тек уочи скупштинских из-
               бора, правдао је „преоптерећеношћу послом, а раније што су га спречавали
               жандари“. Увјерен у победу, позвао је Муслимане да и даље следе његову
               политику:
                      „Кад смо дошли на власт нисмо вам ништа обећавали. Ми вам не-
               ћемо обећати ни сада, јер то нисмо никада чинили, а увјеравам вас да ћемо
               радити и опет. Кроз дуги низ година, ви сте мени давали повјерење па и не
               сумњам да ми га нећете дати и сада. Могу вам рећи да сам увјек радио само
               за добро Краља, отаџбине и народа“. 14
                      У склопу кампање за децембарске изборе 1938, М. Стојадиновић је
               посетио и одржао говор у Босанском Новом и Бијељини.
                      У Босанском Новом је рекао: „Слога православних и муслимана за
               коју се Никола Пашић увек залагао и на коју је рачунао у интересу свих де-



               13  Златко Хасанбеговић, Југословенска муслиманска организација 1929–1941, Загреб, 2012,
                   стр. 337.
               14  Исто, стр. 409.
   143   144   145   146   147   148   149   150   151   152   153