Page 146 - Novopazarski Zbornik 36

150 Бранко Надовеза НЗ 36/2013

странци ЈРЗ. Ту никако агитација на страни опозиције не би могла разбити
ову компактност. Код православних Срба влада разједињеност у политичком
мишљењу. Али та разједињеност и подвојеност, далеко је од тога да буду
тачна тврђења опозиције да ЈРЗ нема својих присталица међу Србима. Има
их, и било би их више да се систематски од наше стране ради међу њима.“ 8
Мехмед Спахо и Југословенска муслиманска организација (ЈМО) су
постали доминантни фактори, поготово у Босни и Херцеговини. Да би ушли
у коалицију са ЈРЗ и Стојадиновићем ЈМО је условио доношењем новог за-
кона о ИВЗ и одбацивањем старог законодавства о муслиманима у Југосла-
вији. Фебруара 1936. влада Милана Стојадиновића донела је закон о ИВЗ, а
усклађивањем Устава ИВЗ у октобру 1936. ова заједница је добила потпуну
аутономију. Законом о ИВЗ из 1936. су укинута муфтијства, седиште орга-
низације је пренето у Сарајево, исто тако 1938. је отворена виша шеријатска
школа у рангу факултета.
„Велики утицај на рад ИВЗ имао је Мехмед Спахо. О мешању ЈМО
у рад ИВЗ говори и то да је за реис ул улему, поглавара исламске цркве у Ју-
гославији, изабран Фехим Спахо, рођени брат министра саобраћаја и лидера
ЈМО. Сви ови Стојадиновићеви уступци везани су за обезбеђивање сарадње
и подршке његовој влади. У конкретном случају, договором и фактичким
препуштањем управе ЈМО на територијама насељеним муслиманским ста-
новништвом предата јој је и надлежност за спровођење пропагандне делат-
ности на том подручју“. 9
Мехмед Спахо је био лидер не само ЈМО, већ и огромне већине Му-
слимана у Босни и Херцеговини. Због тога је Стојадиновићу саветовано
искључиво савезништво са њим. У једном писму из Бања Луке, упућеном
Стојадиновићу октобра 1937. пише:
„О потреби споразума, односно заједничке сарадње са Муслимани-
ма у Босни и Херцеговини нема и не може бити дискусије, нарочито данас
када је услед споразума Удружене опозиције са др. Мачеком створена сасвим
нова политичка ситуација у земљи.
Исто тако неоспорно је да је вођа бос. херц. муслимана др. Спахо.
Према томе, све сугестије, ма скоје стране оне долазиле у корист дра
Бехмена, апсурдне су, као што је апсурдна и сама помисао да би Др. Бехман,
без др. Спахе значио нешто у овим крајевима.“ 10
То је био систем Милана Стојадиновића и ЈРЗ за придобијање му-
слимана и њихову југословенску оријентацију. У томе је активан био и др
Шефкија Бехмен, министар без портфеља у влади и срески кандидат на де-
цембарским изборима 1938. године.

8 АЈ, 37–59–370.
9 Бојан Симић, Пропаганда Милана Стојадиновића, Београд, 2007, стр. 209–210.
10 АЈ, 37–51–326.