Page 151 - Novopazarski Zbornik 36
P. 151

НЗ 36/2013   ОДНОС МИЛАНА СТОЈАДИНОВИЋА ПРЕМА БОСНИ...               155

               и не смије бити никакве сумње и колебања. Наше је гледиште јасно и чисто,
               да морамо бранити Уставност, да морамо бранити државно и народно је-
               динство да морамо у овим критичним данима чувати Југославију од сваког
               потреса и да морамо чувати и сачувати слогу и јединство народа у Босни и
               Херцеговини“. 19
                      Било је и оних који су сматрали да ће се тиме лакше решити и хр-
               ватско питање. „Господину Цветковићу желим од срца да, у сарадњи ЈРЗ,
               у сарадњи, по православну говорећи, — како сте ономадне били изразили
               — трију Јерарха, Стојадиновића, Корошца и Спахе, ријеши такозвано хр-
               ватско питање, а точно речено, ријеши сва још висећа унутарња наша јавна
               питања“. 20
                      Било је и много писама са терена, из појединих мањих градова у Бо-
               сни и Херцеговини. У једном писму из Стоца, из Херцеговине, пише, између
               осталог, следеће: „Срби у Босни и Херцеговини нису против братске и искре-
               не сарадње, али се не дају запостављати. Да се повела друга политика, данас
               би БиХ била најтврђа кула ЈРЗ. Ја сам говорио и са истакнутим муслиманима
               гајретовцима, па ми кажу да би они радо помогли сваку акцију за коначно из-
               мирење Срба православних и муслимана, али присташе бивше Југословенске
               муслиманске  организације  сматрају  данашњу  заједницу  наставком  њихове
               странке, а пошто су компактни, а и Срби као разбијена војска, искоришћавају
               ово стање за своје присташе. Нико од нас Срба нема ништа против министра
               господина др-а Спахе. Сви га сматрамо патриотом и конструктивним поли-
               тичарем, али је на жалост окружен у већини људима одгојеним у Загребу, а
               дочепали се упливнијих места по срезовима, где жаре и пале, па само због
               њих, а не због др Спахе, Срби не ступају у Заједницу. Има муслимана који су
               се огрешили о позитивне законе па су ипак на истакнутијим положајима. Има
               чиновника дефрауданата, који су добили добро ухљебије“. 21
                      Очигледно да је стање на терену било другачије, или не исто као у
               врху ЈРЗ. Тако у једном писму Стојадиновићу, пише: „Излазак из владе г. Др
               Шефкије Бехмена овде се сматра као посве разумљивим, јер је било раније
               познато да се г. др Бехмен жели да наметне над г. др Спаху, што су сви осу-
               дили. Иначе позната је ствар да г. др Бехмен код Муслимана не претставља
               ништа, сем што има присталица у своме изборном срезу Високо. Но, и тамо
               нема већину. Он је свугде сматран саставни део г. др Спаха а нарочито по се-
               лима. У већим местима г. др Бехмен има за собом мали број интелигенције, тј.
               оних нездовољника. Све у свему он не претставља у народу ништа. Сматра се
               да је одвајањем од др Спаха његова политичка каријера за увек запечаћена“. 22



               19  Архив Југославије, 37–8–320.
               20  АЈ, 37–83–486.
               21  АЈ, 37–62–336.
               22  АЈ, 37–74–332.
   146   147   148   149   150   151   152   153   154   155   156