Page 152 - Novopazarski Zbornik 36

156 Бранко Надовеза НЗ 36/2013

У споразуму са муслиманима многи Срби у Босни и Херцеговини
(и не само ту) су видели будућу опасност по свој опстанак, јер су сматрали
да такав споразум не одлаже решење хрватског питања и српско-хрватски
споразум. Било какво стварање „засебне“ Хрватске значи цепање српског на-
рода. Сматрали су да споразум са М. Спахом и ЈМО имао само прагматичан
карактер али не и перспективу.
У једном размишљању и писму М. Стојадиновићу пише следеће:
„Стварањем засебне Хрватске на основи Хрватског државног права битно
се мијења склоп и уређење Краљевине Југославије. Какав ће облик имати
нова државна заједница још се не зна. Границе бановине Хрватске нијесу
коначне. Хрвати још траже и власти и територија. Њихови захтјеви иду од
аутономије Босне до цијепања Врбаске бановине — по Врбасу, по Сани или
по Уни. А Влада има овлаштења да бановине спаја и цијепа.
У таквим приликама становништво Врбаске бановине мора бити
стално на опрезу, сложно истицати своје жеље и интересе и бранити своје за-
хтјеве. А ти захтјеви гласе: а) Крајеви Врбаске бановине чине једну народну
цјелину, која се ни у ком случају не смије цијепати; б) Они желе да управља-
ју сами собом, наслоњени непосредно на Београд, а без икаква посредовања
Загреба и Сарајева; ц) Припајањем Врбаске бановине било Загребу било Са-
рајеву битно би били повријеђени привредни и културни интереси њезиног
становништва, а читава народна заједница била би ослабљена и извргнута
новим искушењима.
Ове захтјеве који леже у дну душе читавог нашега народа треба да-
нас да изнесу јасно и одлучно сви његови прави претставници, сви јавни
радници — политички и културни и све његове установе“. 23
Било је истакнутих Муслимана у Босни који су били против Стоја-
диновића и Спахе, а нису подржавали хрватски сепаратизам. Мустафа Му-
лалић је ЈРЗ и Спаху оптуживао за клерикализам и недемократске циљеве:
„Мулалић очигледно прави алузије на „троглаву јерезу (Југословен-
ску радикалну заједницу), која због идеолошке и политичке дисхармоније
није никако могла складно да дјелује. Говорио је да „наш политички геније
није у ЈРЗ дао баш једну велику, нову, оригиналну идеју и ЈРЗ се мора насла-
њати на неке велике постојеће идеје и доктрине, које су по њему тајне и јавне.
У тајне убројио зелену, црквену и црну интернационалну и масонерију док је
за јавне политичке доктрине сматрао, репрезентативну демократију либерал-
ног крила (Скандинавске земље), и репрезентативну демократију ауторитар-
ног типа (Турска за Ататурка, Југославија за време шестојануарског режима).
Посебно је издвојио фашистичку политичку доктрину са национал-
ним иредентистичким или националним крилом, па са национал-социјали-

23 АЈ, 37–9–953.