Page 153 - Novopazarski Zbornik 36
P. 153

НЗ 36/2013   ОДНОС МИЛАНА СТОЈАДИНОВИЋА ПРЕМА БОСНИ...               157

               стичким или немачким крилом. Сем фашизма говорио је да познаје још јед-
               ну тоталитарну идеологију — марксизам са синдикално-социјалистичким
               крилом, француским или са бољшевичким или комунистичким односно ру-
               ским крилом.
                      Од свих наведених идеологија влада М. Стојадиновића наслањала
               се, по Мулалићу, на демократију и фашизам (апстракујући марксизам). Упо-
               ређујући владину политику са демократијом закључио је да не припада ли-
               бералном крилу али ни ауторитативном.“ 24
                      Мулалић је Спаху оптуживао за прикривени панисламизам и поли-
               тичку неискреност:
                      „Мулалић је био убеђен да Мехмед Спахо никад није скинуо фереџу,
               већ напротив, „никад се он није толико национално увио у фереџу као сада“.
               Спахо је правио стална политичка национална лавирања, али је у суштини
               био противних југословенског национализма. По тој новој муслиманској ли-
               нији, Мулалић је закључио: „Његови идеолози, његови политички пријатељи
               трубе вам и данас по Босни и Херцеговини да је Муслиман нешто друго него
               ли је Србин него ли Хрват. Ти идеолози, којих није мало у Босни и Херцего-
               вини, хоће да докажу у име ислама да се не може на Муслимане наметнути
               никакав националистички оквир, јер ислам као козмичка религија то не до-
               звољава и чак се позивају на међународне уговоре које су дужни да тумаче то
               расположење Муслимана“. Из тог разлога Спахо је одржавао блиске везе са
               „једним одличним југословенским мусафиром“, Шекибом Арсланом, „по-
               литичким  панисламистичким  делегатом  на  међународним  форумима  који
               заступа антиенглеску англофобску тезу, у корист талијанске оријенталне по-
               литике“. 25
                      Стојадиновић је питање Босне сматрао важним као и хрватско пи-
               тање истичући и Николу Пашића. На једном митингу пред Спахом је рекао
               следеће:
                      „Ми можемо поносно данас рећи, да босанско питање више не по-
               стоји. Додуше остало је хрватско питање. Нико не би био сретнији него мо-
               жда ја, кад би се и за њега нашло неко решење. Ми то решење желимо али
               не желимо било какво решење. Ми нећемо решење које нам предлаже г. Др.
               Мачек. Има граница које ми не смемо да прекорачимо, осим ако имамо на-
               меру да упропастимо ову земљу, мучним борбама и крвљу створену. Један
               Краљ, један народ, једна држава, то је наш проблем. У тим границама може
               бити разговора, ван тога чекаће г. Др. Мачек у опозицији и осталих 99 годи-
               на, које је сам означио“. 26



               24  Никола Жутић, „Мустафа Мулалић“, Србин исламске вере — либарал антиклерикалац и
                   четнички идеолог“, Српска слободарска мисао, бр. 96, Београд, 2012, стр. 45.
               25  Исто, стр. 49.
               26  Правда, Сарајево, 2. 12. 1938, Манифестациони збор ЈРЗ у Бијељини.
   148   149   150   151   152   153   154   155   156   157   158