Page 149 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 ОДНОС МИЛАНА СТОЈАДИНОВИЋА ПРЕМА БОСНИ... 153

лова нашег народа и целе Југославије даје, у овој историјској области дивну
слику духовног јединства свих крајева Босне и Херцеговине“.
У Бијељини 27. новембра 1938. М. Стојадиновић је истакао да ства-
рањем ЈРЗ „ми смо оживели стару традицију сарадње муслимана и Срба
православних, сарадњу која се у прошлости манифестовала у заједничкој
борби против окупације Босне и Херцеговине, у заједничком устанку неве-
сињском, где упоредо са Салихагом Фортом учествује Стојан Ковачевић и
Тунгуз Перовић у заједничкој борби за своју верско-просветну аутономију,
у заједничком протесту против анексије, једном речи у заједничкој борби
против свих зулума и насиља Бечког ћесара“. 15
Већ током 1938. паралелни делови власти Југославије, намесништво,
кнез Павле, део истакнутих политичких и културних личности у Србији, био
је за другачије постављање према хрватском питању од М. Стојадиновића.
„Гласине о начину вођења и смјера преговора између Мачека и наме-
сништва биле су повод за нови расцјеп у ЈРЗ-у, којег су напустили готово сви
најистакнутији српски чланови у Босни и Херцеговини, и даље одани Сто-
јадиновићу али и супротстављени Спахи и муслиманском дјелу странке.“ 16
У Рашкој области (Санџак), ЈРЗ је водила нешто другачију политику
и пропаганду него у Босни. У свих седам срезова 11. децембра 1938. побе-
дила је листа М. Стојадиновића и добила седам посланика, мада није имала
успеха као на изборима 1935.
„Интересантно је да је ЈРЗ најмање гласова добила у сјеничком срезу,
једином у коме је муслимански живаљ био бројнији од православног. Иако
је ту највише гласова добила листа Удружене опозиције, и из тога среза је,
захваљујући одредбама изборног закона, народни посланик постао кандидат
ЈРЗ. Од седам изборних посланика, само је један био муслиман, Мухамед
Хашимбеговић, из милешевског среза“. 17
Муслимани у оквиру ЈРЗ и ЈМО су сматрали Стојадиновића за кључ-
ну личност опстанка Југославије, а тиме и Босне и Херцеговине у њеном
оквиру, с тога су избори 1938. сматрали врло битним. Хрвати и Мачек иду
ка сепаратизму а тиме и цепању Босне. У једном летку пред изборе, стоји у
поруци бирачима у Босни и Херцеговини:
„Гледајући на озбиљне прилике у свијету и на политичку помете-
ност у нашој земљи може се слободно рећи да ће за нашу будућност ови
избори бити један одсудан, готово судбоносан тренутак. Зато смо сматрали
својом грађанском и патриотском дужношћу да као синови Босне и Херце-
говине упутимо њеним бирачима своју ријеч и да у њој отворено, искрено

15 „Један краљ, један народ, једна држава“, Београд, 1938, стр. 53.
16 З. Хасанбеговић, стр. 529.
17 Драган Пешић, Југословенска радикална заједница у Србији 1935–1939, Београд, 1997,
стр. 279.