Page 143 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 ОДНОС МИЛАНА СТОЈАДИНОВИЋА ПРЕМА БОСНИ... 147

и искушења, тако и дане славе и великих прегнућа. Но крв није вода, и у току
од пет стољећа југословенски муслимани успјели су да сачувају све своје
битне расне особине, а све њихове акције биле су, стварно, уперене против
освајача из Азије. Недостајала им је, можда, чврстина чистог националног
освједочења, но тај недостатак није специфично њихов и ми знамо како је
то освједочење изгледало и у многим другим, нашим и туђим, срединама и
крајевима. Што се више улазило у XX вијек, тим је опћи став југословен-
ских муслимана постајао све одређенији у националном смислу, тако да већ
у првој деценији овога вијека почиње и плански рад њихов на акцијама које
су, свака са своје стране, водиле једном коначном и заједничком циљу свих
југословенских племенских, вјерских и класних чести, ка независности и
слободи“. 3
Истичу се примери подршке муслимана југословенској идеји пре и
током Светског рата 1914–1918. Истиче се политичка организација Млада
Босна, писци Осман Ђикић и Авдо Карабеговић, добровољци у Светском
рату и слично.
„Ми за дуго не би исцрпили листу муслиманских бораца за слобо-
ду у независност, иако је она сразмјерно мала према учешћу других наци-
оналних чести. Малена је била али храбра, борбена, њезин значај лежи у
чињеници да су се југословенски муслимани, у борбама за слободу и неза-
висност, налазили на свим оним фронтовима и у свим оним акцијама, које су
сачињавале компоненту свеукупне националне борбе. С обзиром на њихов
историјски развој, на њихову тешку судбину и њихов став према животу и
свијету који је само једно нежељено насљеђе историје, као и на мали број
интелигенције од њих се, усљед исувише кратког периода од почетка до кра-
ја трајања националне пропаганде, и није могло тражити више од онога што
су дали. А то што су дали, дали су од своје воље, свјесно и у пуној мјери.
Важно је, при томе, истаћи да баш они њихови прваци који су били у првим
борбеним редовима нису никада ни покушали да, за себе или за кога другог,
у новој и слободној држави, есконтују чисту мјеницу на којој је требало пи-
сати цифрама националне части и националних заслуга“. 4
Објективно историјски гледано било је током владавине османлијске
империје Босном и Херцеговином низ примера негативног деловања мусли-
мана према Србима православцима, а нарочито током Светског рата од 1914.
и ужасног страдања српског становништва од стране муслиманских мили-
ција (шуцкора и других), јер је управо српски народ био највећи заговорник
уједињења јужнословенских народа и Југословена, са ретким изузецима Хр-
вата, Словенаца и других.

3 Чедомил М. Митриновић, Југословенски муслимани у борби за слободу и независност,
Гајрет-Календар за 1937, Сарајево, 1936, стр. 109.
4 Исто, стр. 114.