Page 147 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 ОДНОС МИЛАНА СТОЈАДИНОВИЋА ПРЕМА БОСНИ... 151

Наравно своје „југословенство“ Мехмед Спахо и ЈМО су хтели напла-
тити политичким уступцима од стране М. Стојадиновића и српске стране у ЈРЗ.
„На збору ЈРЗ у Бијељини 15. априла 1936. Спахо је говорио скупа са
министром пошта и телеграфа др Бранком Калуђерчићем. Спахо каже да је
у ЈРЗ ступио када је увидио да та странка омогућава да дође „до споразума
између једнокрвне браће, да се заведе једнакоправност и законитост у нашој
земљи“, за шта се он увијек залагао у својој политичкој дјелатности. Спахо
је изразио жалост што у тој влади не судјелују и Хрвати. Но, на овом скупу
он је говорио и о дисидентима из ЈМО, односно одвајању неких ранијих
струја ЈМО које нису прихватиле улазак у ЈРЗ, те и одвајању дијела радикала
који су настојали ступити у контакт са ХСС, односно СДК покушавајући
на тај начин ријешити хрватско питање. Спахо је тада казао: „Ја им на томе
путу желим пун успјех и радоваћу се ако и њима па макар и без нас, пође за
руком да то тешко и важно питање скину с дневног реда“. Но, он не верује у
успјех опозиције“. 11
Било је и оних који су се супротстављали превеликим уступцима
ЈМО у оквиру ЈРЗ. Поготово се то односи на српске радикале из Босне и
Херцеговине, које је М. Спахо често вређао називајући их „шљамом“ и „от-
падом“. Они су сматрали да то постепено води ка аутономији Босне и Херце-
говине, чиме се одступа од програма ЈРЗ и државног уређења. Сматрали су
да се таквом политиком не обезбеђује мир у држави. Неки су сматрали да је
боље да се муслимани осећају као Срби или Хрвати него што им се „одозго“
намеће југословенство.
„Сршкић у свом говору истиче како он није противник Муслимана,
али он њих не сматра посебним народом. Вели да су они само вјерска скупи-
на, те да је због тога и био против њиховог посебног политичког дјеловања,
али ако они тако желе — нека тако и буде, али се односи између муслимана
и Срба морају регулисати. Он каже како колборирање са ЈМО није никаква
новина, јер је таквих колаборација било и раније „препуштајући нас на ми-
лост и немилост вођама Југословенске муслиманске заједнице. Слушао сам
често и од радикала и од демократа у Београду ту песму: што се тиче Босне
и Херцеговине, ту ето вам Спaха и Бехмена“.
Сршкић вели да стварање ЈРЗ са Муслиманима а без Хрвата уноси
даље нејасну ситуацију у рјешвању хрватског питања. С обзиром да су Му-
слимани, вели Сршкић, Срби или Хрвати, најбоље би било да се они изјасне
ко су (ако хоће да буду сви Срби или Хрвати за Сршкића је то небитно), па би
се споразумом са Хрватима тако ријешило и питање Муслимана“. 12
Приближавање ЈМО и ЈРЗ, односно Спахе и Стојадиновића, почело
је и око процеса усвајања конкордата 1935–1937.

11 Хуснија Камберовић, Мехмед Спахо — политичка биографија, Сарајево 2009, стр. 119.
12 Исто, стр. 123.