Page 144 - Novopazarski Zbornik 36

148 Бранко Надовеза НЗ 36/2013

И после стварања Краљевине СХС, 1918. године, и почетка њеног
државног функционисања, стварања политичких организација, доношења
првог устава, муслимани, њихови лидери и организације били су више на-
клоњени хрватском него српском ставу на уређење нове државе.
Тако рецимо стоји да је Мехмед Спахо за парламентарне изборе 1923,
своју агитацију усмерио на три питања: „панисламизам, аграрно питање и
федерализам, односно аутономију Босне и Херцеговине“. Током постојања
Краљевине СХС до 1929. муслимански лидери и њихове културне, верске и
политичке организације, без обзира да ли су у власти или опозицији, наме-
тали су питање Босне и Херцеговине као нечег посебног.
Било је међу њима оних који су сматрали да се ислам и политика
морају раздвојити, да се југословенски муслимани морају модернизовати
према савременој Европи. Морају дати подршку званичном уређењу Југо-
славије а одбацити сваки сепаратизам, или идеје федерализма и аутономије.
„Решењу тога муслиманског питања не може корисно придонети
никакво аутономаштво, Муслимани се морају наслонити на своју етничку
целину. Њихова је аутархија сувише слаба и немоћна. Аутономизам, парти-
куларизам и племско-политички индивидуализам само су зли подржатељи
културних назадности, које наше Муслимане социјално, привредно па и по-
литички слаби. Само национална целина може решити и проблеме наших
муслимана, а то је дужна, јер су њен осми део“. 5
Доласком на власт 1935. Милан Стојадиновић је мислио да придо-
бијањем муслимана за уставно устројство Југославије по начелима Октрои-
саног Устава из 1931. године, може придобити одлучујућу превагу у односу
на Хрватски (и не само хрватски) сепаратизам. У том смислу је 1936. и ство-
рена Југословенска радикална заједница (ЈРЗ). У принципима унутрашње
политике ЈРЗ истиче „опште народну слогу“ и сарадњу „свију делова нашега
народа“.
ЈРЗ истиче да су јој политички циљеви слога југословенских народа,
без истицања српског, хрватског или словеначког народа, муслимани се и не
помињу, само се пише о верским односима у држави.
„Циљ је Југословенске радикалне заједнице, да окупи све живе и
стваралачке народне снаге на заједнички рад, за обезбеђење будућности це-
лога народа и за изградњу његовог живота. Све народне снаге и сви напори
појединаца и целога нашега народа морају се слити уједно, у један моћни и
велики покрет, на добро свију синова нашега народа. Ради тога, Југословен-
ска радикална заједница води непоштедну борбу противу свију оних који
хоће политику цепања народа и стварања неслоге међу племенима, верама
и сталежима нашега народа. Она исто тако води борбу до истраге противу

5 Мустафа А. Мулалић, нав. дело, стр. 469.