Page 145 - Novopazarski Zbornik 36
P. 145

НЗ 36/2013   ОДНОС МИЛАНА СТОЈАДИНОВИЋА ПРЕМА БОСНИ...               149

               свију претставника туђинских прохтева у нашој земљи, који желе да народ
               подведу поновном робовању туђој сили или туђим идејама. Југославија мора
               бити дом и мајка свију Југословена. Само за наш народ и према његовим
               потребама и животним интересима сме се у Југославији водити политика. А
               обезбеђење такве политике и њене трајности је крајњи циљ Југословенске
               радикалне заједнице, као претставнице и организоване политичке воље југо-
               словенског народа“. 6
                      Политика „народног јединства“ била је најзначајнија за ЈРЗ и Мила-
               на Стојадиновића. „Темељ државе и општег народног напретка јесу народна
               слога и јединство Срба, Хрвата и Словенаца. Та се слога не може постићи
               нагађањем и политичком трговином међу појединим партијама или поли-
               тичарима. Напротив, таквим нагађањем и погађањем народ се дели и цепа,
               јер изгледа као да у овој земљи постоји више народа који имају разноли-
               ких интереса, па се ради тога морају тек нарочито споразумевати о својим
               међусобним односима. Наша је држава, а са њом наше народно јединство,
               плод хиљадугодишње борбе једног народа, који је увек осећао и знао, да је
               он један и јединствен. Наша је држава и створена због тога, што су после
               светскога рата претставници свију племена нашега народа сложно изјавили
               пред целим светом, да смо ми један јединствени народ и да самим тим има-
               мо право на једну јединствену државу. Ко усваја теорију о три народа, тај
               несвесно проповеда и распад Југославије у три државе. Док се нагађањем
               и погађањем само ствара народна неслога и крњи темељ на коме је саздана
               држава, дотле се права народна слога и јединство постижу тиме, што држава
               и народна политика обезбеђују пуну и истиниту равноправност свима дело-
               вима нашега народа, без обзира на племе или веру, и омогућују свима удео у
               државноме животу. Тим се путем ствара свест о пуној заједници и истовет-
               ности судбине и интереса целога народа. Самим тим се постиже и народна
               слога. Такву политику хоће и води Југословенска радикална заједница“. 7
                      Исламска верска заједница (ИВЗ) је била највећа организована вер-
               ска заједница муслимана у Краљевини Југославији и највећа заједница су-
               нитског учења у Европи. По Сен-жерменској конференцији из 1919. мусли-
               манима у Краљевини СХС дат је статус верске мањине.
                      Муслимани  у  Босни  и  Херцеговини  су  увек  јединствено,  гледано
               политички више него идеолошки, ишли за својим лидерима. Тако у једном
               писму М. Стојадиновићу, један активиста из ЈРЗ, са пута по средњој Босни
               (срезови сарајевски, височки, травнички, кочански и зенички), пише између
               осталог следеће:
                      „На терену, код огромне већине сељака, политичка кретања изгле-
               дају сасвим друкчије. У средњој Босни Муслимани неподељено припадају


               6   „Шта хоће ЈРЗ“, Београд, 1937, стр. 4.
               7   Исто, стр. 5.
   140   141   142   143   144   145   146   147   148   149   150