Page 142 - Novopazarski Zbornik 36

146 Бранко Надовеза НЗ 36/2013

питање би се постављало још упорније, а није веровао у то да се муслимани
могу сасвим интегрисати у српски етнос.
У то време подстицани су натписи о југословенству муслимана, по-
себно оних у историјској покрајини Босни и Херцеговини.
„Зашто је Муслиману потребан национализам? Зато што је сасвим
другачији однос државе према поданику и према националном грађанину.
Напослетку национализам не значи само „ја сам Србин“. Национализам је
до сада најшири комплекс свих питања о којим овиси срећа и благостање
једне етничке заједнице. Национализам је најреалнија синтеза свих култур-
них, економских и социјалних стремљења једног народа. И сеоска школа, и
сеоски бунар, и сеоски силос, пут, као и жељезнички, путовни, паробродски,
ваздушни саобраћај националне државе, технизација, индустријализација,
машинизације привреде, мелиорација итд., обухваћени су у здраво схваће-
ном национализму. Кроз ништа друго не може се све то боље унапредити
као кроз национализам, јер се кроз национализам најбоље воли целина и
јер се национална целина изграђује само на здравим и напредним јединка-
ма. Национализам је еманација рада, конструктивног рада, који служи реци-
прочном интересу појединца и целине. Интересу националне целине не могу
послужити партикуларистичка гледања. Кроз национализам морају се сви
делићи националног организма са заједничким етничким особинама (исте
крви и истога језика), културно и ментално изједначити да би интересу цели-
не, следствено и себи, што боље послужили. Ако би Муслимани имали друге
претензије које излазе из оквира национализма или ако би остали у ставу
индиферентизма, не само што би довели у питање своја права на благодети
које пружа једна организована национална целина, него би дошли у немогућ
положај економског одржања“. 2
Муслимани су тридесетих година били на расцепу свог верског и по-
литичког статуса. Били су на расцепу између задржавања унитарног и цен-
тралистичког система и захтевима за федералном и сепаратистичком, то јест
на расцепу између српскохрватског питања и односа.
Истицало се њихово залагање за југословенство и Југославију током
прошлости, нарочито у Светском рату, што је нереално и претерано, јер је
реч о појединцима а не о већини муслимана. Истиче се да су они били про-
тив Аустроугарске и да су се исељавали у Малу Азију, али то су радили из
верских протеста и због европске модернизације Босне и Херцеговине а не
због југословенства.
„Не желимо ни да покушавамо да овдје евоцирамо историјски развој
југословенских муслимана. У току столећа тај развој биљежи како дане крви

2 Мустафа А. Мулалић, Орјент на Западу (Савремени културни и социјални проблеми му-
слимана у Југославији), Београд, 1936, стр. 468.