Page 141 - Novopazarski Zbornik 36
P. 141

ОДНОС МИЛАНА СТОЈАДИНОВИЋА
                ПРЕМА БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ И МУСЛИМАНИМА



               Бранко Надовеза            UDK 323.1::28(497.1)"1935/1939" ; 32:929 Стојадиновић М.
               Институт за новију историју Србије
               Београд




                     Апстракт: Милан Стојадиновић је свест о југословенству код му-
                     слимана сматрао битним темељом државе. У српскохрватским од-
                     носима свест муслимана је била битна у смислу опстанка Краљевине
                     Југославије. Због тога је М. Стојадиновић хтео да придобије босан-
                     ске Муслимане и њихове лидере за своју државну политику.

                     Кључне речи: Милан Стојадиновић, ЈРЗ, ЈМО, Мехмед Спахо, мусли-
                     мани, Југославија, Босна и Херцеговина, хрватско питање.


                      Милан Стојадиновић је дошао на власт 1935. Хтео је да одржи Југо-
               славију на принципима Светског рата, унитаризма и централизма. У држави
               су већ увелико биле активне федералистичке и сепаратистичке тенденције,
               пре свега око хрватског питања. Све већи сепаратистички захтеви Хрвата
               после смрти краља Александра 1934. и попуштања диктатуре, захтевали су
               ширу акцију српског елемента. После доласка на власт Милан Стојадиновић
               је увидео да унитарну и централистичку Југославију може одржати само у
               савезу са Словенцима и муслиманима. Код муслимана је хтео створити југо-
               словенску свест више него верску или неку парцијалну босанску и сличну.
               Због тога 1936. године оснива Југословенску радикалну заједницу у савезу
               са Словенском људском странком Антуна Корошца и Југословенском мусли-
               манском организацијом Мехмеда Спахе.
                      У Мемоарима М. Стојадиновић пише: „Овај назив био је тако по-
               дешен да реч радикална представља Радикалну странку, реч југословенска
               давала јој је опште државни карактер, обухватајући уједно Југословенско
               муслиманску организацију, док је реч заједница означавала унутрашњу ау-
               тономију трију главних странака које су је сачињавале“. 1
                      Милан Стојадиновић је муслимане сматрао верском заједницом, пре-
               тежно српског а мање хрватског порекла. Југословенство муслимана било
               му је потребно због сузбијања хрватског сепаратизма и све отворенијег хр-
               ватског питања у Југославији, јер ако би се прикључили Хрватима, хрватско



               1   Милан Стојадиновић, Ни рат ни пакт, Ријека, 1970, стр. 317.
   136   137   138   139   140   141   142   143   144   145   146