Page 131 - Zbornik 27

134 Dr Nikola Samarxi} NZ27/2003

materijalnog blagostawa, pot~iweno stanovni{tvo odr`avale u siroma-
{tvu i neznawu. (Utoliko se name}e i neodoqiv utisak, da je ve}ina bal-
kanskih zajednica svoja na~elna evropska opredeqewa postavila upravo na
predmodernim osnovama, i da ona, otud, nisu ni dovoqno ubedqiva ni sa-
svim iskrena.)
Istine i zablude zapadwa~kih predstava o Balkanu jednim delom su
zasnovane i na tradicionalnim te{ko}ama osnovnih masa wegovih `ite-
qa u svakoj vrsti komunikacija i sa spoqnim svetom i sa samima sobom.
Ina~e je istorija unutra{we evropske ekspanzije i sopstvenog upoznavawa
bila duga i odvijala se s povremenim prekidima. Pokreta~ke snage one
Evrope koja je sazrela u nastupaju}oj epohi oblikovawa dr`ava kao ~vrstih
struktura, bile su sa`ete u wenim primorskim jezgrima, u Sredozemqu i u
oblastima na zapadu i severu, koja su ostavqala utisak dubokih kontrasta
u klimi i izgledu tla. Sve ostalo, bilo je beskrajna monotonija sela koju su
povremeno naru{avali obrisi gradova i zvonici crkava. Prema {irokoj
osnovi kojom je ona povezana sa Azijom, ta Evropa je gubila svoja tipi~na
obele`ja. Ali se wen identitet na pragu modernosti nije svodio na fi-
zi~ke odlike, on se zasnivao i na prvim ose}awima pripadnosti jednoj za-
jednici hri{}anskog imena. Ona je, me|utim, isto~nu rimsku civilizaciju
smatrala nedovoqno bliskom, spremno zanemaruju}i zajedni~ke korene,
ponekad i interese. Otud je evropski Jugoistok, u novoj senci osmanskih
osvajawa i docnije islamizacije, ostajao, zbog takvih shvatawa, na margi-
nama op{tih duhovnih komunikacija.
Izuzev Balkana koji je obuhva}en ne{to druk~ijom sudbinom,
zaokru`ivawe evropskog prostora u{lo je u svoju zavr{nu fazu tek krajem
H¤ veka, posle sto i vi{e godina diskontinuiteta koji je protekao u rat-
nim razarawima, epidemijama, srozavawu cena i depopulaciji. Oporavak
je bio potreban i jednoj Francuskoj koja je, Petrarkinim re~ima, postala
»stovari{te ru{evina«, bez obzira na wenu tradicionalnu ulogu matice u
oblikovawu evropskog identiteta. Na krajwem istoku, iz nepreglednih
{uma izrastalo je Moskovsko kne{tvo koje je postavilo prvobitne osnove
moderne ruske dr`ave. Do tad su putevi, koji su donosili trgovce, misio-
nare i koloniste, dopirali do Novgoroda koji je bio hanzeatski centar i
poznata tr`nica. U H¤£££ veku Petar Veliki je doveo granice do Baltika, a
Katarina Velika ih ustalila na Crnom moru. @an Delimo je tvrdio da je
civilizacija renesanse dobila svoje ishodi{te tek po{to je konsolido-
van ~itav prostor kojim je raznela one poruke na kojima je utemeqena kla-
si~na epoha.
Ako su Sredozemqe, potom i severna mora, bile wene neumorne `ile
kucavice, Evropi je bila potrebna i mre`a kopnenih prolaza kako bi po-
puwavala svoje iskonske praznine i kona~no upoznala sebe samu. Jedan od
wih protezao se tokom Rajne i Meze i nastavqao preko Alpa. Bio je to