Page 135 - Zbornik 27

138 Dr Nikola Samarxi} NZ27/2003

vala i jedna zaboravqena pismenost koja se u usmenoj hronici narodnog
pam}ewa pripisivala ne samo vezirima na Visokoj Porti, putnicima sa
Zapada, monasima, begovima ili Dubrov~anima, nego i onima kojima ona,
mo`da, nije bila ni potrebna. Pismima su se hajduci dogovarali o pred-
stoje}im poduhvatima, izazivali se protivnici na dvoboj, obave{tavalo o
bliskoj opasnosti, ucewivalo, molilo, raspitivalo. Pismima su se prosi-
le devojke i sakupqali svatovi. Pisma su nosili glasnici koji su o sebi
ostavili pomene i u pisanim izvorima i u narodnim pomenima. Wihov
prolazak, nekad i sam izgled, izazivali su u posmatra~ima raznolika
raspolo`ewa. Ponekad su, oni sultanovi, nosili i smrtne presude. I svi
oni su, na nogama ili na kowu, podsticali na zami{qawe nepoznatih kra-
jeva i svi su donosili vesti, ~esto veoma daleke. Glasnik je na no}i{tu svo-
jim glasom doprinosio atmosferi op{te znati`eqe, mada se re~ima nije
uvek do kraja verovalo, a ono {to je bilo izvesno, bili su doga|aji koji }e
uslediti. Kao da je op{tewe tim putem moralo biti ~esta i gotovo sva-
9
kida{wa pojava.
Ta intimna istorija zapadnog Balkana odvijala se, u bezbroj prime-
ra, upravo du` onih itinerera koji su povezivali Dubrova~ku republiku s
wenim upori{tima u zale|u. Kao {to su dubrova~ki trgovci slali bele-
{ke kojima su iskqu~ivo javqali o dolasku u neko mesto i o daqem pravcu
puta, ali i o doga|ajima koje su, u svetlosti interesa Republike, smatrali
va`nim ili zanimqivim. Istim putevima vesti su, iz dubina Balkana, po-
10
nekad pristizale brzinom koja je prevazilazila trk kowa u galopu.
Svakodnevica »sredwih vremena« koja je ostala zabele`ena u usme-
nom pam}ewu ne razlikuje se suvi{e od svedo~anstava koja nudi arhivska
gra|a. Kona~no i duboko ustanovqewe osmanske vlasti otvorilo je, u bal-
kanskim hri{}anima, jedno tragi~no ose}awe bezizlaza i usamqenosti,
bez obzira {to je u~estalost me|unarodnih odnosa kojom je otvoreno posta-
vqeno pitawe opstanka Osmanske imperije donekle o`ivela neke od
unutra{wih snaga toga sveta koji je tavorio u raznolikim oblicima hi-
bernacije. Dogodilo se i to da se prihvatawe baroka, kao prve globalne
kulture, naro~ito u balkanskom Podunavqu, podudarilo i s wegovim
povla~ewem i po~ecima moderne epohe na Zapadu (prosvetiteqstvo i prva
industrijska revolucija). I, ako je Jugoistok je tome novom dobu pripao sa-
mo delimi~no, u tome su ga vi{e osujetile politi~ke i ideolo{ke nego
prostorne prepreke. Jo{ je Kandijski rat, sredinom H¤££ veka, presekao

9 R. Samarxi}, »Hajdu~ka pisma«, Usmena narodna hronika, Novi Sad, Matica srpska,
1978, 56–96.
10 O tome svedo~e izve{taji dubrova~kih trgovaca i poslanika iz zale|a koji su obave-
{tavali o svim pojedinostima iz svakodnevice koje su oni bele`ili smatraju}i da bi
mogli biti korisni za vladu (Historijski arhiv, Dubrovnik, Prepiska, H¤££ vek).