Page 136 - Zbornik 27

NZ27/2003 O PROSTORNOM IDENTITETU PREDMODERNOG... 139

puteve koji su povezivali Tursku s hri{}anskim svetom, naro~ito one pre-
ma jadranskoj obali. Mo`da se usled zamirawa razmene sa spoqnim svetom
umno`avao unutra{wi promet, da bi Dubrov~ani zahvaquju}i posebnim
povlasticama i zbog potreba Turske da ipak odr`i razmenu sa svetom daqe
razgranali svoje delovawe do Budima, Temi{vara, Varne, Plovdiva i Sko-
pqa. Levantski svet je, me|utim, po~eo da se su{tinski zatvara u sebe sa-
mog, u tragawu za onim oblicima opstanka koji su bili mogu}i u vremenu
unutra{wih kriza koje su sustizale jedna drugu, i poku{aja re{avawa is-
to~nog pitawa i uplitawa evropskih sila u unutra{we prilike u Osman-
skom carstvu. Ako je Kandijski rat otvorio prvu duboku pukotinu unutar
naroda jedinstvenih po svome poreklu i jeziku, Hrvata, Muslimana i Srba,
wihovo docnije vezivawe za istoriju velikih imperija, a to je bio slu~aj
kod svih balkanskih naroda, daqe je proizvodilo me|usobno podozrewe ko-
je je `ivot na istovetnom, sku~enom prostoru, ~inilo te{ko podno{qi-
vim. Seoski svet uglavnom je pridavqen pre`ivelim oblicima feudali-
zma, ili su se, tokom H¤£££ veka, stvarali potpuno novi. Verovatno je i
privremeno zamirawe neposrednih komunikacija u razdobqu evropskih
revolucija koje je prethodilo bu|ewu nacionalnih pokreta jedan od razu-
mqivih odgovora na pitawe za{to se Balkan u modernoj epohi pojavio u
stawu one neobi~ne zapu{tenosti koja se ponekad vezuje za i wegov op{ti,
ustaqeni identitet. U levantskim gradovima, koji su nesumwivo napredo-
vali, izrastalo je jedno tromo, patrijarhalno dru{tvo koje je povremeno
stradavalo u zamkama sopstvenih predrasuda i nesposobnosti da se uvek
prilagodi izazovima istorije koja je dobijala neobi~no ubrzawe. I sam
barokni izraz balkanskih hri{}ana ostao je, u svojoj opsednutosti fanta-
zmagorijama davno minulih vremena, duboko provincijalan, dok su se u su-
protstavqawu prosvetiteqskim idejama i prodoru moderne pismenosti
naro~ito isticali klerikalni krugovi. Moderna pismenost sva tri naro-
da razvila se, umesto na dometima urbane kulture, iz usmenog narodnog
pam}ewa i u svetlosti potreba novih slojeva koji su se uspiwali
zahvaquju}i li~nim sposobnostima koje se nisu pozivale na poreklo. Tu
naro~itu odliku novije balkanske istorije uspeo je da oseti jo{ Leopold
Ranke koji je savremenicima poslao jasne poruke svojom istorijom Srpske
revolucije.