Page 136 - Zbornik 27
P. 136

NZ27/2003  O PROSTORNOM IDENTITETU PREDMODERNOG...                  139


                         puteve koji su povezivali Tursku s hri{}anskim svetom, naro~ito one pre-
                         ma jadranskoj obali. Mo`da se usled zamirawa razmene sa spoqnim svetom
                         umno`avao unutra{wi promet, da bi Dubrov~ani zahvaquju}i posebnim
                         povlasticama i zbog potreba Turske da ipak odr`i razmenu sa svetom daqe
                         razgranali svoje delovawe do Budima, Temi{vara, Varne, Plovdiva i Sko-
                         pqa. Levantski svet je, me|utim, po~eo da se su{tinski zatvara u sebe sa-
                         mog, u tragawu za onim oblicima opstanka koji su bili mogu}i u vremenu
                         unutra{wih kriza koje su sustizale jedna drugu, i poku{aja re{avawa is-
                         to~nog pitawa i uplitawa evropskih sila u unutra{we prilike u Osman-
                         skom carstvu. Ako je Kandijski rat otvorio prvu duboku pukotinu unutar
                         naroda jedinstvenih po svome poreklu i jeziku, Hrvata, Muslimana i Srba,
                         wihovo docnije vezivawe za istoriju velikih imperija, a to je bio slu~aj
                         kod svih balkanskih naroda, daqe je proizvodilo me|usobno podozrewe ko-
                         je je `ivot na istovetnom, sku~enom prostoru, ~inilo te{ko podno{qi-
                         vim. Seoski svet uglavnom je pridavqen pre`ivelim oblicima feudali-
                         zma, ili su se, tokom H¤£££ veka, stvarali potpuno novi. Verovatno je i
                         privremeno zamirawe neposrednih komunikacija u razdobqu evropskih
                         revolucija koje je prethodilo bu|ewu nacionalnih pokreta jedan od razu-
                         mqivih odgovora na pitawe za{to se Balkan u modernoj epohi pojavio u
                         stawu one neobi~ne zapu{tenosti koja se ponekad vezuje za i wegov op{ti,
                         ustaqeni identitet. U levantskim gradovima, koji su nesumwivo napredo-
                         vali, izrastalo je jedno tromo, patrijarhalno dru{tvo koje je povremeno
                         stradavalo u zamkama sopstvenih predrasuda i nesposobnosti da se uvek
                         prilagodi izazovima istorije koja je dobijala neobi~no ubrzawe. I sam
                         barokni izraz balkanskih hri{}ana ostao je, u svojoj opsednutosti fanta-
                         zmagorijama davno minulih vremena, duboko provincijalan, dok su se u su-
                         protstavqawu prosvetiteqskim idejama i prodoru moderne pismenosti
                         naro~ito isticali klerikalni krugovi. Moderna pismenost sva tri naro-
                         da razvila se, umesto na dometima urbane kulture, iz usmenog narodnog
                         pam}ewa i u svetlosti potreba novih slojeva koji su se uspiwali
                         zahvaquju}i li~nim sposobnostima koje se nisu pozivale na poreklo. Tu
                         naro~itu odliku novije balkanske istorije uspeo je da oseti jo{ Leopold
                         Ranke koji je savremenicima poslao jasne poruke svojom istorijom Srpske
                         revolucije.
   131   132   133   134   135   136   137   138   139   140   141