Page 132 - Zbornik 27
P. 132
NZ27/2003 O PROSTORNOM IDENTITETU PREDMODERNOG... 135
iscrpquju} proces kojem su se postavqale tegobne prepreke poput planin-
skih prevoja, razbojni~kih bandi i lokalnih suverena. Prvobitna istin-
ska konsolidacija ipak je bila politi~ka i institucionalna, a odigrala
se sasvim slu~ajno, u okvirima neobi~ne unije dr`ava, feudalnih kne{ta-
va, autonomnih provincija i kolonija okupqenih u nasle|u koje je, igrom
sudbine, pripalo Karlu ¤ (1516–1556). Mo`da je upravo u wegovoj pojavi
evropska ideja stekla svoje prve opipqive za~etke, ali ne u himeri univer-
zalne hri{}anske republike koja ga je opsedala, nego u onim svakodnevnim
naporima kojima je Karlo ¤ smirivao unutra{we prilike a poslove pod-
vrgavao nadzoru svoga putuju}eg kabineta ili lokalnih apsolutista koji
su mu bili li~no pot~iweni. Wegova diplomatija, a naro~ito obave{taj-
na slu`ba bile su prva ozbiqna mre`a organizovanih komunikacija koja je
po~iwala da poprima i globalne razmere. I ako je obuzetost osmanskom si-
lom i zbivawima na Jugoistoku i Levantu bila simptom pogre{nih usme-
rewa {panske imperije zbog kojih je gubila Nizozemsku i prvenstvo na
Atlantiku, ona je obele`ila posledwu slavnu epohu Sredozemqa koje je ve}
pokazivalo znake tihog odumirawa. Time ni Jugoistok nije bespovratno
izgubqen, i o neobi~nim doga|ajima koji su se tamo odvijali izve{tavali
su poslanici iz Venecije, Rima i \enove, i potkraqevi Napuqa i Sicili-
je. Fransoa £ bio im je jo{ bli`i, po{to je mogao dr`ati i ambasadora na
Porti. Kako je Dubrovnik bio jedino stalno i relativno postojano {pan-
sko upori{te na Jugoistoku, Karlo ¤ je Marina Zamawu, najuglednijeg Du-
brov~anina svoga vremena, nagradio prijemom u najugledniji vite{ki red
3
Santijaga.
Balkan je, ipak, zadugo ostao dalek i tajanstven. U razdobqu proma-
qawa docnijeg sistema evropskih dr`ava i me|unarodnih odnosa, wegova
sudbina posmatrala se jo{ uvek u svetlosti postepenog propadawa hri-
{}anskog sredwovekovnog sveta i opstanka wegovih ostataka koji su se
opirali osmanizaciji i islamizaciji. Sam pojam toga prostora vezivao se
za istoriju sultana i Porte, dok se wegov unutra{wi svet obavijan jednom
ustaqenom hronikom koja se zasnivala na tradiciji usmenog predawa, na
primerima juna{tva ili mra~nih zavera. Savremenici su, drugim re~ima,
na balkanska zbivawa prenosili shvatawe sopstvene svakodnevice ispuwe-
ne »turskim strahom« ili sasvim opipqivim interesima hri{}anskih dr-
`ava u isto~nom Sredozemqu, u Podunavqu, na Apeninskom poluostrvu
koje je tako|e do`ivqavalo sumrak svoje humanisti~ke civilizacije, ili
4
na obalama severne Afrike.
3 J. Tadi}, »Marin Zamawa«, Dubrova~ki portreti, £, Kolo SKZ (305), Beograd, 1948,
9–52; N. Samarxi}, Karlo ¤, Beograd, Slu`beni list SRJ, 275–277.
4 K. M. Setton, »Lutheranism and the Turkish Peril«, Balcan Studies, 3, 1962, 133–138; M. Ä.
Bunes Ibarra, La imagen de los musulmanes y del Norte de Äfrica en el pensamiento español de
