Page 134 - Zbornik 27

NZ27/2003 O PROSTORNOM IDENTITETU PREDMODERNOG... 137

nog rasula i sporo je dobijala svoje dr`avne obrise. Podunavqe je postalo
pozornica beskrajnih ratova i lokalnih sukoba. Venecija je vi{e pa`we
obra}ala na poslove s Bliskim istokom nego s Balkanskim poluostrvom, a
u toku H¤£ veka je nekoliko puta ratovala s Turskom. Dubrov~ani su dobi-
li izuzetnu priliku da otkriju i prika`u evropsku Tursku kao zemqu koja
nudi svoja bogatstva u rudama, `itu, vuni, ko`ama, krznima, vosku i drve-
tu, tada neobi~no tra`enim na Zapadu gde se stanovni{tvo naglo uve}ava-
lo i odigravao se procvat manufakturne proizvodwe. Turska je bila izda-
{an kupac zapadne robe, najvi{e one skupocene. Tek je otvarawe splitske
luke 1592. pru`ilo Veneciji priliku da poslove prenese na balkansko pod-
ru~je. Trgovina je u Splitu progla{ena slobodnom i pod za{titom dr`a-
ve. Da bi im splitska luka postala pristupa~nija, Turci su preduzeli op-
se`ne radove ne samo na putu koji vodi od Carigrada do Jadranskog mora,
nego i na onim koji idu iz Sarajeva u Bosni, iz Sofije, Jedrena i Skopqa, u
celoj Ugarskoj, ~ak i iz Vla{ke, Erdeqa i Moldavije. U Sarajevu se stica-
la roba iz Persije, Jermenije, Sirije, Kaira, Aleksandrije, Ankare, Cari-
grada, Sofije, Jedrena, Soluna. Venecija je podsticala i napredak grad-
skih tr`nica po Srbiji i Bugarskoj, samo da bi se potisnuo uticaj dubro-
8
va~kih trgovaca.
Razdobqe koje je prethodilo epohi modernosti obele`ile su dve upo-
redne istorije. Jedna zvani~na, brza, sklona promi{qawu i promenama,
koja je pro`imala evropski prostor putevima koje su probijali trgovina,
diplomatija, ratni poduhvati, nekad i ~ista znati`eqa pojedinaca ili
wihov pustolovan duh. Ona druga, troma i prikrivena, odvijala se na selu,
pored puteva ili u retkim, malim gradovima. Sama kalendarska godina
imala je svoje dvostruko lice. Zima je donosila ledene okove, i jedno za-
ti{je koje je sputavalo kretawe i poslovawe, ali i razdvajalo i smirivalo
neprijateqe. Zato se od leta do leta pokretao to~ak istorije.
Unutra{we bogatstvo evropske svakodnevice zakloweno je i {krto-
{}u svedo~anstava koja je ona o sebi ostavqala. Tradicionalno dru{tvo
koje je na Balkanu opstajalo u senci dramati~nih zbivawa zadr`alo je, i
vremenom negovalo, dru{tvenu slojevitost kojom je prevazilazilo sopstve-
ne arhai~ne stege i prilago|avalo se novim okolnostima. U dubinama kop-
na odr`avala se jedna skoro zanemarena civilizacija koja je nastojala da
odr`awem uspomene na feudalno doba i svoje patrijarhalne tradicije i
dru{tvenog ure|ewa premosti stvarnost u kojoj je bila zanemarena, zapo-
stavqena, nekad i su{tinski ugro`ena. Ta civilizacija je samo naizgled
bila umrtvqena, ona je `ivo op{tila sa samom sobom odr`avaju}i jednu
neobi~nu infrastrukturu komunikacija i sporazumevawa. U woj se odr`a-

8 T. Popovi}, »Privreda u H¤£ i H¤££ veku«, Istorija srpskog naroda, £££, 1, Beograd,
SKZ, 615–645.