Page 134 - Zbornik 27
P. 134

NZ27/2003  O PROSTORNOM IDENTITETU PREDMODERNOG...                  137


                         nog rasula i sporo je dobijala svoje dr`avne obrise. Podunavqe je postalo
                         pozornica beskrajnih ratova i lokalnih sukoba. Venecija je vi{e pa`we
                         obra}ala na poslove s Bliskim istokom nego s Balkanskim poluostrvom, a
                         u toku H¤£ veka je nekoliko puta ratovala s Turskom. Dubrov~ani su dobi-
                         li izuzetnu priliku da otkriju i prika`u evropsku Tursku kao zemqu koja
                         nudi svoja bogatstva u rudama, `itu, vuni, ko`ama, krznima, vosku i drve-
                         tu, tada neobi~no tra`enim na Zapadu gde se stanovni{tvo naglo uve}ava-
                         lo i odigravao se procvat manufakturne proizvodwe. Turska je bila izda-
                         {an kupac zapadne robe, najvi{e one skupocene. Tek je otvarawe splitske
                         luke 1592. pru`ilo Veneciji priliku da poslove prenese na balkansko pod-
                         ru~je. Trgovina je u Splitu progla{ena slobodnom i pod za{titom dr`a-
                         ve. Da bi im splitska luka postala pristupa~nija, Turci su preduzeli op-
                         se`ne radove ne samo na putu koji vodi od Carigrada do Jadranskog mora,
                         nego i na onim koji idu iz Sarajeva u Bosni, iz Sofije, Jedrena i Skopqa, u
                         celoj Ugarskoj, ~ak i iz Vla{ke, Erdeqa i Moldavije. U Sarajevu se stica-
                         la roba iz Persije, Jermenije, Sirije, Kaira, Aleksandrije, Ankare, Cari-
                         grada, Sofije, Jedrena, Soluna. Venecija je podsticala i napredak grad-
                         skih tr`nica po Srbiji i Bugarskoj, samo da bi se potisnuo uticaj dubro-
                                         8
                         va~kih trgovaca.
                               Razdobqe koje je prethodilo epohi modernosti obele`ile su dve upo-
                         redne istorije. Jedna zvani~na, brza, sklona promi{qawu i promenama,
                         koja je pro`imala evropski prostor putevima koje su probijali trgovina,
                         diplomatija, ratni poduhvati, nekad i ~ista znati`eqa pojedinaca ili
                         wihov pustolovan duh. Ona druga, troma i prikrivena, odvijala se na selu,
                         pored puteva ili u retkim, malim gradovima. Sama kalendarska godina
                         imala je svoje dvostruko lice. Zima je donosila ledene okove, i jedno za-
                         ti{je koje je sputavalo kretawe i poslovawe, ali i razdvajalo i smirivalo
                         neprijateqe. Zato se od leta do leta pokretao to~ak istorije.
                               Unutra{we bogatstvo evropske svakodnevice zakloweno je i {krto-
                         {}u svedo~anstava koja je ona o sebi ostavqala. Tradicionalno dru{tvo
                         koje je na Balkanu opstajalo u senci dramati~nih zbivawa zadr`alo je, i
                         vremenom negovalo, dru{tvenu slojevitost kojom je prevazilazilo sopstve-
                         ne arhai~ne stege i prilago|avalo se novim okolnostima. U dubinama kop-
                         na odr`avala se jedna skoro zanemarena civilizacija koja je nastojala da
                         odr`awem uspomene na feudalno doba i svoje patrijarhalne tradicije i
                         dru{tvenog ure|ewa premosti stvarnost u kojoj je bila zanemarena, zapo-
                         stavqena, nekad i su{tinski ugro`ena. Ta civilizacija je samo naizgled
                         bila umrtvqena, ona je `ivo op{tila sa samom sobom odr`avaju}i jednu
                         neobi~nu infrastrukturu komunikacija i sporazumevawa. U woj se odr`a-


                         8   T. Popovi}, »Privreda u H¤£ i H¤££ veku«, Istorija srpskog naroda, £££, 1, Beograd,
                             SKZ, 615–645.
   129   130   131   132   133   134   135   136   137   138   139