Page 130 - Zbornik 27

Dr Nikola Samarxi} UDK 94 (497)
Filozofski fakultet
Beograd

O PROSTORNOM IDENTITETU PREDMODERNOG BALKANA

Ustaqeni pojmovi poput Evrope, Balkana ili Vizantijskog carstva,
koji su ispuweni i geografskim i istorijskim sadr`ajem, nastali su, i
usvojeni, u potowim razdobqima, tako da su poneli i odre|ena kvalitativ-
na svojstva. Evropa se po~iwala pomiwati na pragu klasi~ne epohe obele-
`ene usponom Francuske, a ~itav prostor koji se protezao do Moskve na
istoku obuhvatila je tek krajem H¤££ veka, i verovatno se dugo kasnije po-
miwala samo u krugovima obrazovanih. Pojam Vizantije utvrdili su tek
humanisti, da bi francuski enciklopedisti i, naro~ito, prvi od istori-
~ara koji je obuhvatio celinu wene istorije, Edvard Gibon, toj civiliza-
1
ciji pripisali mra~na i nazadna svojstva. Vizantijski »trijumf varvar-
stva i religije«, wegovim re~ima, po~eo se vezivati i za evropske predsta-
ve o ~itavom Jugoistoku. Pojam Balkana, isprva samo geografski, koji je
prodirao tokom prve polovine H£H stole}a, preobrazio se u jednu od naj-
sna`nijih moralnih i politi~kih pogrdnih etiketa u istoriji. Balkan je,
u tom smislu, bio neka vrsta »zone sumraka koju ne osvetqava ni bqesak Za-
2
pada ni egzoti~ni sjaj Istoka.« Pri tom su stavovi i predstave koje su za-
padwaci izgra|ivali o Balkancima, i Balkanci o wima, pro`eti jasnim
paradoksima. Za zapadwake, Balkan je postao zloglasna crna mrqa na evro-
pskom tlu u vremenu oslobodila~kih pokreta koji su te`ili odbacivawu
osmanskog kulturnog nasle|a i zasnivawu nacionalnih dr`ava prema ono-
vremenim evropskim uzorima. Tada su se i nastojawa nekih balkanskih na-
roda da se oslobode tiranije jedne dekadentne isto~wa~ke despotije, po~e-
la nadmeno nazivati balkanizacijom, kao primerom dr`avnog i poli-
ti~kog usitwavawa jedinstvenog prostora. U posledwih nekoliko deceni-
ja, {tavi{e, ose}awa kojima su ti pokreti ispuweni, naro~ito wihov ra-
toboran karakter, nauka je te`ila da postavqa u kontradikciju s multina-
cionalnim i multikulturnim strukturama Osmanskog carstva koje su se
navodile kao primer pluralizma i trpeqivosti. Na drugoj strani, sami
Balkanci su redovno posezali za politi~kom i socijalnom demagogijom
kojom su wihove elite, privatno rado prihvataju}i zapadwa~ke vrednosti

1 E. Gibon, Opadawe i propast Rimskog carstva, Beograd, Slu`beni list SRJ, 1998.
2 M. Todorova, Imaginarni Balkan, Biblioteka HH vek (103), Beograd, 1999, 45–72.