Page 127 - Zbornik 27
P. 127
NZ27/2003 SRBIJA U DELU VENECIJANSKOG ISTORI^ARA... 129
Uz odeqak koji se odnosi na 1365. godinu, \an \akomo Karoldo bele-
`i da je ugarski kraq — ~ije ime ne navodi — bio u pregovorima sa du-
`dom. Dobro svestan turske opasnosti koja je ugro`avala Vizantijsko car-
stvo, ugarski vladar — re~ je o Ludoviku £ Velikom (1342–1382) — najpre je
tra`io od Venecije nekoliko opremqenih galija koje bi on finansirao i
koje bi pomagale Vizantincima. U daqem toku pregovora ugarski kraq je
odustao od prvobitnih planova i Mle~anima saop{tio da namerava da za-
rati protiv kraqa Srbije i cara Bugarske (Re di Servia et all’ Imperator di
Bulgaria). [tavi{e, vladar Ugara poru~io je da }e, eventualno, krenuti i
na carigradskog imperatora (Imperator di Constantinopoli) u slu~aju da ovaj,
koji je neprestano pravio intrige protiv Ludovika £ i u mnogo ~emu prome-
nio svoju politiku, ne bude po{tovao wihove me|usobne dogovore. Zbog to-
ga je ugarski kraq `eleo da mu Mle~ani stave na raspolagawe brodove, a za
24
uzvrat on je bio voqan da plati tu uslugu.
U ovom slu~aju re~ je o bugarskom caru Jovanu Aleksandru, srpskom
caru Stefanu Uro{u (1355–1371) i vizantijskom caru Jovanu ¤ Paleologu.
Ovoga puta \an \akomo Karoldo za vladara Srbije bele`i da je kraq, dok
je uz wegovog oca Stefana Du{ana naveo titulu cara. Kao {to je ve} re~e-
no, Mle~ani su se prema carskoj tituli srpskog vladara odnosili pri-
li~no ravnodu{no nazivaju}i Du{ana i Uro{a ~as carevima ~as kraqevi-
25
ma, ili ~ak u isto vreme carevima i kraqevima.
Na pismo ugarskog kraqa, produ`ava svoje kazivawe mleta~ki isto-
ri~ar, Venecija je odgovorila da ima svoj dogovor sa carigradskim carem,
ugovore koje su potpisani i potvr|eni zakletvama. Uz to, kraq Ra{ke ili
Srbije bio je venecijanski gra|anin (et che il Re di Rassia over di Servia era
cittadin veneto) s kojim su imali ugovor i obavezu da se prema wemu ophode
prijateqski. Osim toga, Venecija je imala mirovni ugovor i sa carem Buga-
ra u ~ijoj dr`avi su mleta~ki trgovci `iveli i trgovali u potpunoj sigur-
nosti. Sledstveno tome, poru~ivali su Mle~ani, neka wegovo veli~anstvo,
dakle, ugarski kraq, oprosti republici {to ne}e da se me{a u razmirice
koje postoje kako izme|u wega i carigradskog cara i drugih vladara tako i
me|u samim tim vladarima. U tom slu~aju bi Tur~in mogao da iskoristi
priliku da uve}a svoju vojnu snagu i da je rasprostre po Evropi, a to je o~i-
26
gledna opasnost za hri{}anstvo. Dobro je poznato da je po~etkom pedese-
tih godina H£¤ veka Venecija zaista imala dobre odnose i ugovore sa Vi-
27 28 29
zantijom, Srbijom i Bugarskom, dok je odlukom mleta~kog senata od 25.
24 Ãþçåëåâ, Èçâîðè,¹ 83, p. 10.
25 V. n. 23.
26 Ãþçåëåâ, Èçâîðè,¹ 83, p. 10–11.
27 Nicol, Byzantium and Venice, 269.
28 ]uk, Srbija i Venecija, 68–69.
29 Â. Ãþçåëåâ, Ñðåäíîâåêîâíà Áúëãàðèÿ â ñâåòëèíàòà íà íîâè èçâîðè, Ñîôèÿ 1981, 174–181.
