Page 127 - Zbornik 27
P. 127

NZ27/2003  SRBIJA U DELU VENECIJANSKOG ISTORI^ARA...                129


                               Uz odeqak koji se odnosi na 1365. godinu, \an \akomo Karoldo bele-
                         `i da je ugarski kraq — ~ije ime ne navodi — bio u pregovorima sa du-
                         `dom. Dobro svestan turske opasnosti koja je ugro`avala Vizantijsko car-
                         stvo, ugarski vladar — re~ je o Ludoviku £ Velikom (1342–1382) — najpre je
                         tra`io od Venecije nekoliko opremqenih galija koje bi on finansirao i
                         koje bi pomagale Vizantincima. U daqem toku pregovora ugarski kraq je
                         odustao od prvobitnih planova i Mle~anima saop{tio da namerava da za-
                         rati protiv kraqa Srbije i cara Bugarske (Re di Servia et all’ Imperator di
                         Bulgaria). [tavi{e, vladar Ugara poru~io je da }e, eventualno, krenuti i
                         na carigradskog imperatora (Imperator di Constantinopoli) u slu~aju da ovaj,
                         koji je neprestano pravio intrige protiv Ludovika £ i u mnogo ~emu prome-
                         nio svoju politiku, ne bude po{tovao wihove me|usobne dogovore. Zbog to-
                         ga je ugarski kraq `eleo da mu Mle~ani stave na raspolagawe brodove, a za
                                                                 24
                         uzvrat on je bio voqan da plati tu uslugu.
                               U ovom slu~aju re~ je o bugarskom caru Jovanu Aleksandru, srpskom
                         caru Stefanu Uro{u (1355–1371) i vizantijskom caru Jovanu ¤ Paleologu.
                         Ovoga puta \an \akomo Karoldo za vladara Srbije bele`i da je kraq, dok
                         je uz wegovog oca Stefana Du{ana naveo titulu cara. Kao {to je ve} re~e-
                         no, Mle~ani su se prema carskoj tituli srpskog vladara odnosili pri-
                         li~no ravnodu{no nazivaju}i Du{ana i Uro{a ~as carevima ~as kraqevi-
                                                                       25
                         ma, ili ~ak u isto vreme carevima i kraqevima.
                               Na pismo ugarskog kraqa, produ`ava svoje kazivawe mleta~ki isto-
                         ri~ar, Venecija je odgovorila da ima svoj dogovor sa carigradskim carem,
                         ugovore koje su potpisani i potvr|eni zakletvama. Uz to, kraq Ra{ke ili
                         Srbije bio je venecijanski gra|anin (et che il Re di Rassia over di Servia era
                         cittadin veneto) s kojim su imali ugovor i obavezu da se prema wemu ophode
                         prijateqski. Osim toga, Venecija je imala mirovni ugovor i sa carem Buga-
                         ra u ~ijoj dr`avi su mleta~ki trgovci `iveli i trgovali u potpunoj sigur-
                         nosti. Sledstveno tome, poru~ivali su Mle~ani, neka wegovo veli~anstvo,
                         dakle, ugarski kraq, oprosti republici {to ne}e da se me{a u razmirice
                         koje postoje kako izme|u wega i carigradskog cara i drugih vladara tako i
                         me|u samim tim vladarima. U tom slu~aju bi Tur~in mogao da iskoristi
                         priliku da uve}a svoju vojnu snagu i da je rasprostre po Evropi, a to je o~i-
                                                        26
                         gledna opasnost za hri{}anstvo. Dobro je poznato da je po~etkom pedese-
                         tih godina H£¤ veka Venecija zaista imala dobre odnose i ugovore sa Vi-
                                  27        28            29
                         zantijom, Srbijom i Bugarskom, dok je odlukom mleta~kog senata od 25.

                         24  Ãþçåëåâ, Èçâîðè,¹ 83, p. 10.
                         25  V. n. 23.
                         26  Ãþçåëåâ, Èçâîðè,¹ 83, p. 10–11.
                         27  Nicol, Byzantium and Venice, 269.
                         28  ]uk, Srbija i Venecija, 68–69.
                         29  Â. Ãþçåëåâ, Ñðåäíîâåêîâíà Áúëãàðèÿ â ñâåòëèíàòà íà íîâè èçâîðè, Ñîôèÿ 1981, 174–181.
   122   123   124   125   126   127   128   129   130   131   132