Page 133 - Zbornik 27
P. 133
136 Dr Nikola Samarxi} NZ27/2003
Unutra{we pro`imawe ~itavog evropskog prostora i wegovo ukqu-
~ivawe u osnovne tokove zajedni~ke istorije okon~ano je negde u epohi Luja
H£¤ (1661–1715). U me|uvremenu, prihva}eno je evropsko ime, kako je podse-
tio Pjer [oni: »Oko 1620, re~ Evropa privla~i pa`wu, predstavqa izuze-
5
tak. Oko 1750, izraz hri{}anski svet je ve} arhaizam.« Do tad, Jugoistok
je, makar u svesti zapadwaka, pro`et iskustvom od, ve}, dva i po veka puto-
vawa, iza kojih su ponekad ostajali dragoceni zapisi, i diplomatskih, ar-
heolo{kih i prozelitskih misija. Uspostavqawe stalnih poslanstava u
Carigradu i pristanak Porte na bilateralne odnose i podvrgavawe me|u-
narodnim ugovorima, bili su samo formalni okviri te istorije. U posled-
wim godinama H¤££ veka, francuski ambasador u Carigradu [atonef no-
sio je isto~wa~ke haqine, i tvrdilo se da se sasvim potur~io. Orijent je
bio {ik, i ostao je dugo u modi. U stvari, radilo se o su{tinskom, mada
sporom i postepenom prihvatawu Osmanskog carstva i wegove kulture kao
sastavnih delova op{teg sistema dr`ava i novih sadr`aja evropske civi-
6
lizacije.
Na drugoj strani, odigravalo se ne{to sasvim sli~no. Sulejman Ve-
li~anstveni nije bio samo pretwa Podunavqu i dubinama kontinenta, kat-
kad i oli~ewe samoga |avola, on se hri{}anskom svetu pribli`avao, u jed-
nom su{tinskom smislu, tako {to je zasnivao one strukture koje su Osman-
skom carstvu omogu}ile da pre`ivi docnije krize i sa uspehom se ukqu~uje
u evropske tokove. Ure|ivao je puteve i trudio se da ih u~ini bezbednim,
strpqivo vodio pregovore i bri`no se raspitivao o zbivawima na hri-
{}anskoj strani, a carstvo postavio na solidne pravne osnove. Levantski
gradovi, naro~ito Carigrad, postali su kaleidoskop raznolikih kultura
i, u izvesnom periodu, bili uzor trpeqivosti. Kona~no, Turci su, ne dira-
ju}i Dubrova~ku republiku, otvorili i ta vrata prema hri{}anskom sve-
tu, omogu}iv{i opstanak sistema dubrova~kih poslovnih upori{ta koja
su pro`imala Balkan sve do dubina Podunavqa i obala Crnog mora. Pri
tom je ~itav taj svet zadr`ao i svoje mediteranske karakterne crte.
»Uvla~ewe Turske u interesne sfere evropskog trgova~kog kapitala
7
imalo je zna~aj pronalaska novog kontinenta.« Dubrova~koj trgovini je
odgovaralo uspostavqawe jedinstvenog carinskog podru~ja koje je izbri-
salo dotada{we granice, i ~vrstog pravnog poretka koji je omogu}avao da
dubrova~ke povlastice budu po{tovane. Austrija je tek nicala iz feudal-
los siglos XVI y XVII, Madrid, 1989; F. Fernández Lanza, La crónica de los turcos: fuente inédi-
ta española del siglo XVI para el mundo otomano, Tesis doctoral inédita, Universidad Alcalá de
Henares, 1995, t. II, 61–62; N. Samarxi}, Karlo ¤, 116–156.
5 P. Chaunu, Civilizacija klasi~ne Evrope, Beograd, Jugoslavija, 1977, 19.
6 N. Samarxi}, Francuska i Turska 1687–1691, Beograd, SANU, Istorijski institut,
1992, 217.
7 R. Samarxi}, Veliki vek Dubrovnika, Beograd, Prosveta, 1983, 9.
