Page 125 - Zbornik 27

NZ27/2003 SRBIJA U DELU VENECIJANSKOG ISTORI^ARA... 127

~e iz H¤£ veka. Re~ je o Latinskom rukopisnom fondu Austrijske nacio-
14
nalne biblioteke (Codex Vindobonensis latinus 6153).
Uz vesti koje idu uz 1352. godinu \an \akomo Karoldo donosi jednu
zanimqivu bele{ku koja se neposredno odnosi na srpsku istoriju. Veneci-
janski pisac ka`e da je te godine stigao izaslanik cara Ra{ke (Imperator di
Russia) koji je Siworiji najpre preneo srda~ne pozdrave svoga gospodara. U
nastavku, srpski emisar je mleta~ke sagovornike upoznao sa nekim podrob-
nostima koje se ti~u odnosa Srbije i Vizantije. On je saop{tio da ukoliko
bi vizantijski car (Imperator di Constantinopoli) odr`avao dobre veze sa
srpskim vladarem ovaj bi bio voqan da mu kao ispomo} uputi onoliko voj-
ske koliko je vizantijski imperator tra`io. Ukoliko bi se, pak, car Rome-
ja svrstao protiv vladara Srbije, ovaj se nadao da mo`e da ubedi Orhana,
cara Turaka (Orchan Imperator de Turchi), ina~e zeta vizantijskog vasilevsa,
da po{aqe svoju vojsku protiv wega, dakle, vizantijskog cara i \enovqa-
na. Uzvi{eni du`d Dandolo sa zahvalio caru Ra{ke na qubaznim i pri-
15
kladnim re~ima, i srpskom emisaru je uru~en dragocen poklon.
Naravno, u ovom kratkom odeqku re~ je o srpskom caru Stefanu Du{a-
nu (1331–1355). Izvesne nedoumice mo`e da izazove termin Russia — umesto
16
uobi~ajenog Rassia, kako }e u daqem tekstu Karoldo i ozna~iti srpsku dr-
`avu — za Ra{ku. Me|utim, istorijske ~iwenice, sadr`aj predloga koji je
iznet u Veneciji, udaqenost ruskih zemaqa, kao i wihov polo`aj, odnosno
podatak da su onovremeni moskovski veliki knezovi Ivan £ Danilovi~ Ka-
lita (1325–1341) i Simeon Ivanovi~ Gordi (1341–1353) tek po~eli da se
osloba|aju nekada{we izrazite tatarske prevlasti, nedvosmisleno kazuju da
17
je jedino moglo biti govora o predlogu srpskog vladara Stefana Du{ana.
Vizantijski car koji se pomiwe u navedenom odeqku je Jovan ¤£ Kan-
18
takuzin (1347–1354), a mleta~ki du`d je Andrija Dandolo (1343–1354). Ta-
ko|e je dobro poznato da je osmanski vladar Orhan (1326–1362) bio zet vi-
zantijskog cara Jovana ¤£ Kantakuzina. Ova zanimqiva epizoda iz spisa
\an \akoma Karolda baca novu svetlost na zamr{ene odnose u petouglu
Venecija — Srbija — Vizantija — Osmanlije — Bugarska na samom po~et-
ku druge polovine H£¤ veka.
Dobro je poznato da je vizantijski vasilevs Jovan ¤£ Kantakuzin
1351. godine poku{ao da privoli bugarskog cara Jovana Aleksandra (1331–
–1371) da finansijski pomogne izdr`avawe romejske flote koja bi spre~a-

14 Ãþçåëåâ, Èçâîðè, ¹ 83, p. 9.
15 Ãþçåëåâ, Èçâîðè,¹ 83, p. 9.
16 M. Dini}, O nazivima sredwovekovne srpske dr`ave — Sklavonija, Srbija, Ra{ka, Pri-
lozi za kwi`evnost, jezik, istoriju i folklor 32 (1966) 26–34 (= Srpske zemqe u Sred-
wem veku. Istorijsko-geografske studije, priredio S. ]irkovi}, Beograd 1978, 33–43).
17 Ãþçåëåâ, Èçâîðè, 229 n. 18.
18 Nicol, Byzantium and Venice, 265 et passim.