Page 154 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

154 У. Ђорђевић, Отомански текстил у српском сликарству XVI и XVII века...

Сл. 2. Сл. 3. Сл. 4.
де у Старом Нагоричану и рукавима на одежди цара Уроша у Цркви Светог
Димитрија у Пећи. Србија је од XI до XIII века све ређе набављала луксуз-
ни текстил из Цариграда и византијских радионица, а повећаван је увоз са
приморја и из Италије (Лука, Палермо и Венеција). Дезен сличан ономе на
34
Макaријевом брокату, такође из XVI века, налази се у колекцији грчке зајед-
нице у Венецији, али је његова основна карактеристика крута геометризација
(Сл. 2). Још сличнији рад је отомански златни брокат из галерије породице
Кос (460) у Метрополитен музеју уметности у Њујорку (Сл. 3). Отоманскiи
златни брокат из XVI века, који је најближи Макаријевом сакосу, налази се
у Музеју лепих уметности у Бостону бр. 04 – 1628 (Сл. 4). Врхови његовог
лишћа повијају се као и на Макаријевом сакосу. Поменути турски дезени
се ради разликовања могу упоредити са једним италијанским, који више
тежи натурализму и рококо стилу, иако користи исти мотив саза. У питању
је текстил од свиле, лана и сребрног конца, а чува се у Музеју уметности у
Кливленду – J. H. Wade Fund 1954. 321 (Сл. 5).
Мотиви слични онима на Макаријевом сакосу могу се видети на шал-
варама супруге ктитора Радивоја, на фресци у Кремиковцима у Бугарској
(1499), а досадашња истраживања упућују на италијанску производњу. У
35
средњем веку је трговина текстилом ишла са Истока на Запад, и обрнуто.
Супарничке стране су правиле копије орнамената својих ривала и пласира-
ле их. Одмеравање економских снага и борба за превласт на тржишту оди-
36
гравали су се управо преко простора јужнословенских земаља. Дијагонално
постављено лишће саза на брокату из Кремиковаца више упућује на отоман-
ски текстил, иако се истовремено ради у Италији и у Османском царству. У
34 Марјановић Душанић и Поповић 2004: 378; Цурк 2005: 435.
35 Ковачевић 1953: 73, сл. 38; Цветковић 1997: 118, сл. 8.
36 Denny 1972: 63.