Page 149 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

Јеромонах Игњатије Урош Ђорђевић УДК
Филозофски факултет,
Косовска Митровица

ОТОМАНСКИ ТЕКСТИЛ У СРПСКОМ СЛИКАРСТВУ
XVI И XVII ВЕКА:
О ЗЛАТНИМ САКОСИМА СРПСКИХ ПАТРИЈАРАХА
МАКАРИЈА И МАКСИМА

Сажетак: На ктиторским портретима у манастиру Пећкој па­
тријаршији српски патријарси Макарије Соколовић и Максим Скопља­
нац приказани су у сакосима од златног броката. Порекло текстила
сакоса и њихово везивање за турску производњу утврђено је анализом
флоралних мотива на њима и праћењем трговине свилом средином XVI
века. На основу неколико примера насликаних оријенталних тканина из
XVI и XVII века анализирани су разлози и начини њиховог приказивања.

Кључне речи: Трговина свилом, Макаријев сакос, Максимов сакос,
отомански текстил, сликарство

Увод

У сликарству обновљене Пећке патријаршије ктитори цркава су на
фрескама приказивани у оделима која су носили, а многи од њих су одевени
у оријенталну ношњу. У овом раду смо се ограничили на анализу раскошних
1
свилених тканина, односно златних броката. Наиме, у сликарству обновљене
Пећке патријаршије сачувано је свега неколико примера на којима је приказан
отомански текстил. Економско-трговинске прилике у Европи током XVI века
промениле су се у корист Османлијског царства. Иако незнатан, присутан
је утицај исламске уметности на српску црквену уметност и не представља
новину, већ се може пратити деценијама и вековима уназад. Сликање ото-
манског текстила у том периоду може се разумети на два начина: као пре-
дстављање одеће ,,савременика“ и као анахроно одевање светитеља у њега.
Такви примери не представљају директан исламски утицај, већ један општи
тренд који је био синтеза укуса Истока и Запада.

1 Матић 2019а, 20.