Page 149 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021
P. 149

Јеромонах Игњатије Урош Ђорђевић                                    УДК
               Филозофски факултет,
               Косовска Митровица




                 ОТОМАНСКИ ТЕКСТИЛ У СРПСКОМ СЛИКАРСТВУ
                                        XVI И XVII ВЕКА:
                  О ЗЛАТНИМ САКОСИМА СРПСКИХ ПАТРИЈАРАХА
                                   МАКАРИЈА И МАКСИМА

                     Сажетак:  На  ктиторским  портретима  у  манастиру  Пећкој  па­
                     тријаршији српски патријарси Макарије Соколовић и Максим Скопља­
                     нац приказани су у сакосима од златног броката. Порекло текстила
                     сакоса и њихово везивање за турску производњу утврђено је анализом
                     флоралних мотива на њима и праћењем трговине свилом средином XVI
                     века. На основу неколико примера насликаних оријенталних тканина из
                     XVI и XVII века  анализирани су разлози и начини њиховог приказивања.

                     Кључне  речи:  Трговина  свилом,  Макаријев  сакос,  Максимов  сакос,
                     отомански текстил, сликарство






                                                 Увод


                     У  сликарству  обновљене  Пећке  патријаршије  ктитори  цркава  су  на
               фрескама  приказивани у оделима која су носили, а многи од њих су одевени
               у оријенталну ношњу.  У овом раду смо се ограничили на анализу раскошних
                                    1
               свилених тканина, односно златних броката. Наиме, у сликарству обновљене
               Пећке патријаршије сачувано је свега неколико примера на којима је приказан
               отомански текстил. Економско-трговинске прилике у Европи током XVI века
               промениле су се у корист Османлијског царства. Иако незнатан, присутан
               је утицај исламске уметности на српску црквену уметност и не представља
               новину, већ се може пратити деценијама и вековима уназад. Сликање ото-
               манског текстила у том периоду може се разумети на два начина: као пре-
               дстављање одеће ,,савременика“ и као анахроно одевање светитеља у њега.
               Такви примери не представљају директан исламски утицај, већ један општи
               тренд који је био синтеза укуса Истока и Запада.

               1   Матић 2019а, 20.
   144   145   146   147   148   149   150   151   152   153   154