Page 150 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021
P. 150

150      У. Ђорђевић, Отомански текстил у српском сликарству XVI и XVII века...


                             Центри производње свиленог текстила и трговина

                     Европа је своје потребе за свиленим тканинама подмиривала увозом из
               Византије,  Леванта и муслиманске Шпаније. Од XII века у италијанском гра-
                         2
               ду Луки започета је производња свиленог текстила, а почетком XIII века, уочи
               Четвртог крсташког рата, то чини и Венеција.  У италијанским радионицама
                                                          3
               су стварани аутентични дезени, а копирањем су уношени и багдадски, перси-
               јски и други источњачки флорални мотиви.  Ипак, у то време је доминира-
                                                        4
               ла византијска свила. Падом Цариграда (1204) долази до краха византијске
               инду стрије, да би од 1260. године поново кренуо извоз свиле са Истока на
               Запад. Монголи су створили хибридне материјале (тзв. тартар тканине) који
               су били  проткани златом, са динамичним исламским мотивима и елементима
               из Кине и Средње Азије. Блиски исток и Кина су у другој половини XIV и то-
               ком XV века апсорбовали западне мотиве како би парирали увозу са Запада.
               Све већи прилив италијанских тканина на Левант око 1400. године обарао је
               производњу мемелучке свиле, те се смањивао њихов извоз на Запад. Поче-
               тком XV века италијански текстил преузима примат у односу на оријентални.
               Италијанске тканине су толико добиле на цени да су све до почетка XVI века
               биле ствар престижа и на самом султановом двору у Истанбулу. У доба султа-
               на Мехмеда II (1451–1481) за италијанску свилу одвајано је чак седам проце-
               ната од укупног државног буџета. На тај начин су за време владе великог ве-
               зира Ибрахим-паше (1523–1536) млетачки трговци много профитирали због
               увоза венецијанског текстила. Међутим, град Бурса је све више напредовао у
               освајању европског тржишта. После пада Цариграда (1453) стари пут свиле,
               који је ишао Анадолијом кроз Бурсу, постао је главна траса.   Половином XV
                                                                       5
               века у Бурси и током XVI века у Истанбулу рађене су копије италијанских
               свилених дезена, које су и у Италији имали високу цену.
                     Рустем-паша Опуковић (1544–1553, 1555–1561) био је кључна личност
               која је променила токове европске трговине свилом. У доба велике еконо-
               мске кризе у Европи  изабран је за великог везира управо због економске ста-
                                  6
               билизације Отоманског царства.  Ради контроле трговине обновио је стари
                                              7
               пут Виа Игнација, који је био сигурнији од поморских траса. Поспешивао је
               производњу свилених тканина у Бурси и Истанбулу;  стране трговце је опте-
               ретио већом царином, те је на тај начин пунио државну касу и ширио лични
               капитал. Забранио је увоз луксузног текстила из Италије, а муслиманским
               трговцима је давао олакшице улажући тако средства у извоз. Бурса тада по-


               2   Grabar 1969: 156.
               3   Jacoby 2011: 87.
               4   Schulz 2016: 103; Watt 1998: 450.
               5   Cizakca 1980: 142.
               6   Pamuk 2001: 71.
               7   Alduk 2010: 63.
   145   146   147   148   149   150   151   152   153   154   155