Page 156 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

156 У. Ђорђевић, Отомански текстил у српском сликарству XVI и XVII века...

Сл. 8. Сл. 9. Сл. 10.
ра орнамената. Гримизну боју свиле представио је тамноцрвеном нијансом,
а златне флоралне мотиве светлом, жутом окер бојом. Дочаравање текстуре
тканине употпунио је жутим мрљама преко црвене основе. Максимов брокат
је, као и поменути из Кремиковаца, сврстан међу италијанске текстиле. На
43
основу претходних анализа орнаменталних детаља и историјских прилика, и
за овај текстил се може претпоставити да је ипак отоманског порекла. Веома
сличне представе саза налазе се на златним отоманским брокатима из збир-
ке аукцијске куће Sotheby’s. Један је из колекције Celekian у Паризу, датован
XVI–XVII века (Сл. 8), а други из једне приватне француске колекције, дато-
ван у касни XVI и рани XVII век (Сл. 9).

Отомански текстил у сликарству пећке радионице

Поред портретисања ктитора, сликари су и светитеље који су живели
вековима раније одевали у отомански текстил. Зограф Лонгин је 1576. године
за манастир Дечане насликао велику икону Светог краља Стефана Дечанског
са житијем. Краљ је одевен у царски дивитисион од отоманског тамнопла-
44
вог свиленог текстила са ромбоидним орнаментима саза, који су идентични
онима на Макаријевом сакосу. Краљев дивитисион близак је једном пример-
ку отоманског текстила из прве половине XVI века, који се налази у Музеју
Викторије и Алберта у Лондону у оквиру збирке Middle East Section 326–1895
(Сл. 10). Други златни брокат, чије је лишће саза најближе краљевој одежди,
налази се у Метрополитен музеју у Њујорку, у збирци Rogers Fund 1912,
12.49.5 из касног XVI века (Сл. 11). Лонгин је поменуту одежду минуциозно
и прецизно обрадио. Његова одлука о одевању краља у поменути дезен није

43 Ковачевић 1953: 197.
44 Ђурић 1985: 13, Шакота 1984: 110 – 112.